Polovina zaposlenih mladih bi da promeni posao

Prosečna plata mlade osobe u Srbiji iznosi oko 29.500 dinara, a većina zaposlenih iz te starosne kategorije radi više od 40 sati nedeljno, pokazuje  najnovije istraživanje Međunarodne organizacije rada i Republičkog zavoda za statistiku, koje je urađeno u junu ove godine. Ekonomisti često skreću pažnju na činjenicu da platni jaz, odnosno razlika u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 11 odsto, a i ovo istraživanje pokazuje da i mladi muškarci zarađuju više od mladih žena. Istina, razlika nije tako velika, s obzirom na to da njihove prosečne zarade iznose 30,429 odnosno 28,113 dinara.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Istraživanje pod nazivom „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije” koje je urađeno sa 3500 osoba uzrasta od 15 do 29 godina, takođe pokazuje da je svega trećina njih zaposlena, što je daleko od evropskog proseka koji iznosi 46 odsto.

Više od polovine zaposlenih mladih ljudi želi da promeni posao, što i ne čudi ako imamo u vidu podatak da petina njih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, trećina nema pravo na plaćeno bolovanje, dok 17 procenata nema ugovor sa poslodavcem. Među onima koji imaju potpisani ugovor o radu 40 odsto njih je zaposleno na određeno vreme. Ovo istraživanje takođe pokazuje da čak četvrtina mladih ljudi niti radi, niti se školuje.

Najveći broj mladih radi u sektoru usluga – čak 77 procenata, a značajan broj njih radi i u poljoprivredi (14,6 procenata) odnosno u industriji (23,8 procenata). Pri sektoru usluga, mladi uglavnom rade u prodaji, gde je zaposlena četvrtina mladih žena i 16,8 procenata muškaraca, zatim u ugostiteljstvu i prehrani, zdravstvu, socijalnom radu i obrazovanju.

Iako su viši nivoi obrazovanja povezani sa nižim stopama nezaposlenosti i bržoj tranziciji od škole do posla, stopa nezaposlenosti visoko obrazovanih i dalje je visoka – 32,9 procenata. Međutim, stopa nezaposlenosti mladih žena je viša od stope koja se odnosi na muškarce i iznosi 35,8 naspram 27,3 procenta. Na pitanje – kako se tumači činjenica da mlade žene u mnogo većoj meri nego mladi muškarci završavaju fakultete a češće su nezaposlene, Vesna Pantelić, načelnik Odeljenja za statistiku tržišta rada Republičkog zavoda za statistiku kaže:

Žene biraju da duže ostanu u sistemu obrazovanja, sa ciljem da na taj način sebi obezbede stabilne poslove u javnom sektoru. Ako pogledamo strukturu učenika i studenata koji se trenutno školuju prema oblasti studija i polu, videćemo da se žene mnogo češće od muškaraca opredeljuju za društvene nauke, ekonomiju i pravo, za sektore zdravstva i obrazovanja, a sve su to sufucitarna zanimanja. Sa druge strane, muškarci se masovnije opredeljuju za inžinjerske profile, proizvodnju i građevinarstvo – a to su profesije za kojima postoji veća potreba na tržištu rada. Drugi razlog je materinstvo, zbog čega se na tržište rada uključuju kasnije od muškarca. Podaci o bračnom statusu ukazuju da mlade žene stupaju u bračnu zajednicu ranije od svojih vršnjaka – petina žena uzrasta od 15 do 29 godina je verena, udata ili već razvedena u poređenju sa 10,9 procenata svojih vršnjaka.

Podaci takođe govore da su mladoj osobi u proseku potrebne dve godine od diplomiranja do dobijanja prvog zaposlenja. Ako bi se iz te računice izuzeli mladi ljudi koji su direktno po završetku školovanja dobili prvi posao, prosečna dužina tranzicije narasla bi na 28,8 meseci. U oba slučaja, mladim ženama potrebno je više vremena za tranziciju od škole do posla nego njihovim muškim vršnjacima.

Ova studija takođe pokazuje da je više od polovine mladih ljudi neaktivno na tržištu rada. Među njima su većinom đaci i studenti, mada ima i onih koji sebe smatraju nezaposlenima iako aktivno ne traže posao, kao i onih koji ne rade ništa iz nekog drugog razloga.

Svega 30,900 mladih u Srbiji (7,8 procenata) je samozaposleno u  porodičnim radnjama ili u svojstvu poslodavca, a na pitanje  – zbog čega je preduzetništvo kod nas nerazvijeno Vesna Pantelić kaže:

– Poslovno okruženje u Srbiji je nepovoljno iz više razloga, a neki od njih su –  neadekvatan pristup finansijskim sredstvima, neefikasan investicioni i regulatorni okvir, veliko opterećenje parafiskalnim nametima, visok „poreski klin“ (porezi na rad), pri čemu izostaje progresivno oporezivanje rada (porezi na minimalne i maksimalne zarade su gotovo isti). Zato ne čudi podatak iz ovog istraživanja, da se gotovo polovina mladih ljudi koji se trenutno školuju nada zaposlenju u državnim organima i javnom sektoru.

Na školovanju i posle tridesete

Najveći broj mladih u Srbiji završava svoje obrazovanje sa srednjom školom. Većina (56,5 procenata) završilo je srednje (opšte) obrazovanje. Mlade žene u mnogo većem procentu nego mladi muškarci stiču više i visoko obrazovanje (30,9 u odnosu na 17,4 procenata). Gotovo polovina mladih od 15 do 29 godina još uvek se školuje, a među sadašnjim studentima tri najpopularnije oblasti obrazovanja su društvene nauke, ekonomija i pravo (29,7 procenata), inžinjerski profili, proizvodnja i građevinarstvo (19,7 procenata) i zdravstvo (10,2 odsto).

Kad su u pitanju rodne razlike, devojke češće studiraju društvene nauke, ekonomiju i pravo, humanističke nauke i umetnost, prosvetu i zdravstvo, dok se muškarci češće od svojih koleginica odlučuju za inžinjerske profile, proizvodnju i građevinarstvo, matematiku i informatiku.

(Katarina Đorđević, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake