Porez i ograničenja za vlasnike nelegalnih stanova

Vlasnici bespravnih stanova koji ne budu hteli da ih legalizuju po novom Zakonu o ozakonjenju, a nije ih moguće srušiti, pored toga što će morati da plaćaju porez na imovinu, neće moći da ih prodaju niti će takvi stanovi moći da se naslede ili poklanjaju, izajvila je državni sekretar u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović.

To će važiti ne samo za stanove već i lokale, garaže i druge delove objekata koji ne mogu da se ozakone,ili njihovi vlasici iz nekog razloga to ne žele da urade, a ne mogu da sruše, kazala je Damnjanović.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Predviđeno je da u toj situaciji građevinski ispektor dostavi nadležnoj Poreskoj upravi rešenje u rušenju sa napomenom da se objekat ne može rušiti, tako da se taj stan stavi u sistem poreza. Vlasnik će za taj stan plaćati porez na imovinu, a druga sankcija je da se to rešenje dostavlja Republičkom geodetskom zavodu koji je u obavezi da upiše zabranu raspolaganja“, precizirala je Damnjanović.

Ona je ukazala da će ti vlasnici imati „zarobljenu nepokretnost“, jer će biti upisana zabeležba o zabrani otuđenja i zabrani drugih vidova raspolaganja.

Zakon treba da omogući brzu i jeftinu legalizaciju oko 1,5 miliona objekata, s obzirom da predviđa do 100 puta manje takse.

Taksa za stambene objekte do 100 metara kvadratnih iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a više od 300 kvadrata 50.000 dinara.

Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one do 1.500 kvadrata milion dinara, a više od te kvadrature tri miliona dinara.

Damnjanović ističe da su te takse mnogo manje od naknade za uređenje građevinskog zemljišta koja je ranije bila obavezna, s obzirom  da je ranije u većini slučajeva u Srbiji za stambene objekte do 100 kvadrata bilo predviđeno 5.000 dinara za legalizaciju samo jednog metra kvadratnog.

Oko 700.000 vlasnika je ranije predalo zahtev za legalizaciju.

Po novom zakonu, ako je već podnet zahtev za legalizaciju zajedno sa potrebnom dokumentacijom plaća se samo taksa za ozakonjenje stana, ili kuće do 100 kvadrata od 5.000 dinara. Ako zahtev nije podnet, potrebno je uz plaćanje te takse pribaviti i Izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine.

U Beogradu će naprimer poslove ozakonjenja će u gradskim opštinama nastaviti da radi sekretarijat nadležan za legalizaciju, dok će u prigradskim to raditi same opštine.

Problem koji se javlja u praksi, kako kaže, jeste da je cela zgrada  nelegalna i svi stanovi u njoj i tada važi opšte pravilo da se prvo vrši ozakonjenje cele zgrade, pa se rešava o pojedinačnim zahtevima.

„Ako se desi da neko ne želi da ozakoni svoj stan to ne sprečava njegove komšije da ozakone samo svoj stan. Oni koji neće iz nekog razloga da ozakone svoj stan predviđeno je da građevinski inspektor donese rešenje o rušenju“, kazala je Damnjanović.

Zakon se odnosi na objekte bez građevinske dozvole i moguće je da deo objekta bude legalno izgađen sa dozvolom, a deo nelegalno i u toj situaciji su predmet ozakonjenja samo delovi bez dozvole.

Na pitanje šta će biti sa velikim brojem garaža i tavana koji su pretvoreni u stanove u mnogim novim zgradam, Damnjanović je rekla da će oni biti poseban predmet ozakonjenja.

„Ako neko nije podneo zahtev za legalizaciju tako napravljenog stana ili poslovnog prostora, takvi delovi objekata biće popisani i doneta rešenja o rušenju i po službenoj dužnosti počinje proces ozakonjenja, kao i za druge objekte“, navodi Damnjanović.

Ako je zgrada legalna odnosno napravljana sa građevinskom dozvolom onda su i svi stanovi u njoj legalni. Ako je cela zgrada nelegalna, prvo se donosi rešenje o ozakonjenju cele zgrade, a potom se rešava po svim pojedinačnim zahtevima, kazala je ona.

Može se desiti da je veći deo zgrade legalno izgrađen, a da je prlikom izgradnje došlo do odstupanja, na primer nadzidano je jedan ili više spratova, samo ti delovi biće predmet ozakonjenja u kojima je odstupljeno od građevinske dozvole.

Opšte pravilo je da svi koji imaju od ranije podnete zahteve za legalizaciju ne moraju da podnesu nikakav zahtev, jer se od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju takav zahtev smatra zahtevom za ozakonjenje.

„Oni koji nisu podneli zahtev do 29. januara 2014. ništa ne rade već čekaju da inspektor ili komisija koju obrazuje njihova opština ili grad dođu i popišu taj objekat i od tog trenutka za njih počinje postupak. Kada inspektor donese rešenje o rušenju, po službenoj dužnosti ga dostavlja organu koji će raditi na postupcima ozakonjenja i od tog trenutka započinjenja postupak“, navela je Damnjanović.

Građani samo treba da sačekaju dopis sa zahtevom šta treba da dostave od dokumentacije.

Pre toga nadležni organ ima obavezu da proveri sve prethodne uslove za ozakonjenje, na primer, da li je objekat izgrađen na javnoj površni i zatim se dopis šalje vlasniku u kome je  navedeno šta sve treba da se dostavi da bi postupak ozakonjenja bio okončan.

Ne mogu da se ozakone objekti izgrađeni na zemljištu koje je nepovoljno za izgradnju – peskovito, močvarno, na klizištima, izgrađeni od materijala koji ne garantuje sigurnost i stabilnost objekta, zatim nehigijenska naselja od sekundarnih sirovina, kao i na mestima gde je po važećem planskom dokumentu predviđena  izgrađa ili uređenje javnih površina ili izgadnja objekata javne namene u javnih svojini.

Takođe, ne mogu biti ozakonjeni objekti sagađeni u prvoj i drugoj zoni zaštite prirodnog dobra, osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, niti objekti u okolini kulturnih dobara koji su upisani u listu svetske kulturne baštine, ili su proglašeni za kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Ne mogu ni objekti u zaštitnim pojasevima određenih javnih dobara, kao u zoni zaštite dalekovoda, puta, pruge, vodoizvorišta, vodotoka i drugo, a različitit zakoni propisuju širinu tog pojasa.

Takođe, ne mogu biti ozakonjeni ni započeti objekti, na primer, ako je izgrađen samo temelj odnosno objekat mora da poseduje sve konstruktivne građevinske elemente.

Procena je da će oko 95 odsto njih moći da se legalizuje, dok će ostali biti srušeni.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar