Potrošačka petoletka – šta je poskupelo?

Cene osnovnih životnih namirnica u poslednjih pet godina su se u pojedinim kategorijama menjale, čini se, suprotno ekonomskoj logici. Istraživanje „Politikinog ” „Potrošača” pokazuje da su na spisku od 15 proizvoda konstantno rasle cene mleka i mlečnih proizvoda, ulja, šećera, kafe, vode, smrznutog povrća i pilećeg i junećeg mesa. Sa druge strane, u odnosu na 2010. godinu, danas kupujemo samo jeftiniji hleb i to zbog toga što je to namirnica čiju cenu i dalje kontroliše država.

– Ni ograničena cena hleba neće uskoro biti moguća, zbog pritisaka EU koja ne dozvoljava bilo kakva uslovljavanja na slobodnom tržištu – kaže naš sagovornik blizak Vladi Srbije.

Najveća poskupljenja osnovnih namirnica beležena su između 2010. i 2012. godine što je logično budući da je u tom periodu zbirna inflacija iznosila gotovo 30 odsto. Upravo 2012. godina, koja je bila prelomna i za srpsku makroekonomsku sliku, bila je ključna i za većinu proizvođača koji su od tog trenutka počeli i da obaraju cene hrane. Ne čudi, jer su se posle te godine, Srbija, ali i region suočili sa niskom inflacijom, a ni drugi inputi, poput energenata, nisu rasli nego, naprotiv, padali. Cena šećera je tako, od tada snižena za više od 10 odsto, dok je svinjsko meso pojeftinilo sa 490 na 400 dinara. Pojeftinili su i deterdženti za veš.

Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) početkom ove godine objavila je da cene hrane na svetskom tržištu uzastopno padaju već četiri godine. Kao glavne razloge navode veliku ponudu, nisku tražnju i jačanje dolara. Prošle godine, recimo, cene žitarica su pale 15 odsto, a biljnih ulja dostigle devetogodišnji minimum. Registrovan je i najniži prosek cena mlečnih proizvoda još od 2009, dok je šećer bio za 20 odsto jeftiniji nego u 2014. godini. Hrana je, dakle, pojeftinila u celom svetu.

Međutim, naše istraživanje pokazuje da su ovakva kretanja najmanje imala uticaja na mlečnu industriju. Otkupna cena mleka u Mađarskoj je, recimo, 22 evrocenta za mleko ekstraklase, a kod nas sa premijom dostiže i 34 evrocenta. I pored toga što već godinu i po dana štitimo tržište prelevmanima, naše cene mleka su i dalje nekonkurentne, a potrošači nisu imali nikakve koristi od zaštite tržišta.

Analitičar Vojislav Stanković kaže da mlekare, nažalost, svoju neefikasnost pokrivaju dizanjem cena.

– Tu cenu potrošači sve manje mogu da plate pa pada potrošnja. Zato se vrtimo u krug. Da je cena niža i potrošnja bi bila veća što bi povećalo efikasnost mlekara – tvrdi Stanković. I primarna proizvodnja, dodaje, nije efikasna, mnogo farmera ima mali broj životinja. Srbija u proseku ima oko 3.800 litara mleka po kravi, dok je prosek u EU od 8.000 do 10.000 litara. On, ipak, smatra da bi ukidanjem prelevmana domaća proizvodnja mleka (ali i junećeg mesa) bila totalno uništena i da treba da ostanu na snazi dok se ne podigne nivo produktivnosti u proizvodnji.

U Srbiji postoji oko stotinak prerađivača i oko 20 velikih mlekarskih industrija koje zapošljavaju oko 4.300 ljudi.

– To je prava armija ljudi. Ali zaista je potrebno da se racionalizuju troškovi u celom lancu, jer su prerađivačke cene izuzetno visoke. Međutim, tu postoji i socijalni momenat, jači nego u bilo kojoj drugoj domaćoj industriji, zbog čega se obazrivo pristupa ovom problemu – smatra ovaj analitičar i dodaje da je kontrola trgovačkih marži za osnovne namirnice, koje su veće nego u drugim državama, još jedan od načina da se poveća potrošnja.

To vidimo kod brašna, ulja, šećera, mleka i prerađevina, a posebno kod prerađevina svinjskog mesa. Ne postoje tržišta sa tako visokim maržama. Država mora da pronađe način da ih kontroliše. Zbog niske kupovne moći marže osnovnih namirnica ne mogu da budu prepuštene tržištu. Ustavna obaveza je da se omogući dovoljan obim proizvodnje, po prihvatljivim uslovima, kako bi pokrila potrebe domaćeg stanovništva. Stanković ističe da je kontrola marži pre četiri godine, kada je vlada donela uredbu koja je trajala dva puta po šest meseci, dala pozitivne rezultate.

– I pored jakih pritisaka i negodovanja trgovaca Ministarstvo poljoprivrede ograničilo je tada marže za sveže meso, pasterizovano mleko, brašno, ulje i šećer. I to je imalo pozitivne efekte – ističe naš sagovornik. Srbiji takođe predstoji da napravi mapu primarnih poljoprivrednih proizvođača koji će moći da izdrže utakmicu dok ostale treba prepustiti tržištu.

Međutim, ograničavanje marži je nešto na šta Srbija ne može da se osloni. Kako saznajemo, Evropska unija nije bila blagonaklona na te poteze ni pre četiri godine i snažno je pritiskala našu vladu da se to prekine.

– Cene hrane su kod nas i dalje visoke, međutim jedino što može da pomogne je konkurencija, a to se u maloprodaji priprema sa dolaskom „Lidla“ koji, kako je planirano, sledeće godine otvara objekte širom Srbije. Već sada je jasno da će cene u ovom diskontnom lancu u Srbiji biti niže i do 30 odsto u odnosu na najniže cene u Srbiji, zbog čega većina domaćih trgovaca strepi pred ovim konkurentom – kaže naš sagovornik iz vlade.

Prosečna porodica u Srbiji više od trećine mesečnog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića (35,5 odsto). Ovo je ogroman izdatak u poređenju sa domaćinstvima u zemljama EU koja na namirnice u proseku izdvajaju svega 19,4 odsto. Ni na ovom tržištu blagostanje nije podjednako raspoređeno. Najmanje novca za hranu izdvajaju Britanci (12 odsto), a najviše Rumuni, koji na odlazak u radnju po potrepštine daju polovinu mesečnih primanja.

Poražavajuće je i kada vidimo šta danas pretežno kupujemo i koliko je svakom članu domaćinstva mesečno na raspolaganju. Statistika pokazuje da nam za hranu mesečno u proseku pripada po 61 evro, što je oko dva evra dnevno za sva tri obroka.

Kako je „Politika” već pisala, u odnosu na višegodišnji prosek (2008–2014), potrošnja svih prehrambenih proizvoda tokom prošle godine je u padu. Ukoliko se posmatraju prošla i pretprošla godina, evidentno se manje kupuju proizvodi takozvanog višeg standarda u potrošnji, što su recimo meso i mleko, njihove prerađevine i voće. U prošloj godini potrošnja mesa je iznosila oko 39 kilograma po stanovniku, što je izuzetno skromno u poređenju sa zemljama EU koje troše 65,5 kilograma u proseku. Slično je i sa mlekom – potrošnja u našoj zemlji dvostruko je manja u odnosu na prosek u Uniji. Zaostajemo i u kupovini voća i povrća.

(Ivana Albunović Jelica Antelj, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.