Poželjena reforma poreske politike

Foto: Beta

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić danas je ocenio da je za privredni rast Srbije na duži rok poželjna reforma poreske politike i blago slabljenje domaće valute.

„Ubrzanje privrednog rasta je centralno pitanje ekonomske politike u Srbiji i treba da se podstiče na održivim osnovama“, rekao je Arsić na predstavljanju novog broja ekonomskog časopisa „Kvartalni monitor“, čiji je glavni urednik.

On je istakao da se u kratkom roku najveći doprinos ekonomskom rastu Srbije može obezbediti učvršćenjem makroekonomske stabilnosti, povećanjem javnih investicija, izgradnjom infrastrukture, oporavkom kreditne aktivnosti, okončanjem privatizacije bivših društvenih preduzeća i suštinskim restrukturiranjem javnih preduzeća.

„U srednjem roku rastu mogu doprineti dosledno sprovodjenje fiskalne konsolidacije jer je Srbije u tome tek na pola puta, zatim poreska reforma kojom bi bili smanjeni porezi na rad a povećani nameti na potrošnju, veće učešće javnih investicija i rashoda za obrazovanje, smanjenje rashoda za zaposlene i subvencije, ali i sistemska politika umerene potcenjenost dinara“, rekao je Arsić.

Kako je objasnio, Narodna banka Srbije trebalo bi da ubuduće sprečava jačanje dinara, a da dozvoli njegovo umereno slabljenje, realno od dva do tri odsto, što bi podsticalo izvoz.

Saradnici „Kvartalnog minitora“ su ukazali da je inflacija u Srbiji već dve godine ispod cilja i tokom prve polovine naredne godine neće ući u ciljane okvire, što ukazuje da je potrebna bolja koordinacija monetarne i fiskalne politike.

„Ako se u narednom periodu nastavi sa deflacijom ili nultnom inflacijom neophodno je dodatno smanjenje restriktivnosti monetarne politike“, kazao je Arsić i naveo da je dobra vest što su u trećem kvartalu ove godine krediti privredi u porastu, i to bez subvencija, za oko 140 miliona evra, što je najveći porast od trećeg kvartala 2013.godine.

Arsić je ocenio da su u 2015. godini ostvareni solidni makroekonomski rezultati, ali da je Srbija po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), fiskalnom i spoljnotrgovinskom deficitu i stopi nezaposlenosti medju najneuspešnijim zemljama u Evropi.

„Srbija će tek u narednoj godini dostići pretkrizni nivo BDP-a iz 2008. godine, od dva odsto, što je sporije nego u drugim zemljama centralno-istočne Evrope“, upozorio je Arsić.

Kako je rekao, za Srbiju bi dinamičan rast BDP-a bio četiri odsto, što je potrebno za dostizanje razvijenih evropskih zemalja.

„Za 2016. godinu je planiran budžetski deficit na sličnom nivou kao u ovoj godini, od četii odsto, što je medju višim u Evropi. Odlaganje smanjenja deficita je nekreditbilno i postoji rizik da on u nekoliko narednih godina bude veči od tri odsto“, rekao je Arsić i dodao da bi bilo dobro da u srednjem roku Srbija ima deficit od jedan odsto BDP-a.

Po oceni autora „Kvartalnog monitora“ iako se stanje na tržištu rada popravlja, nije moguće analizirati kretanja u toj oblasti jer je Republički statistički zavod korigovao podatke samo za 2014. a neophodno je da se to uradi za period od 2009. do 2014. godine.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar