Procvat u Finskoj: Radili – ne radili, dobijaju novac

Za dve hiljade Finaca država iduće godine sprema „ostvarenje utopije“: dobijaće novac svakog meseca bez ikakvih obaveza, pa čak neće morati ni da traže posao. Reč je o eksperimentalnom uvođenju tzv. temeljnog univerzalnog dohotka, već poznatog pod engleskom kraticom UBI (universal basic income), piše zagrebački „Večernji list“.

Foto: liveinlondon_/Pixabay.com

Foto: liveinlondon_/Pixabay.com

Za neke je temeljni dohodak zamka koja će poslodavcima omogućiti da otpuštaju zaposlene mirne savesti, a za druge način koji će povećati potrošnju i iskoreniti siromaštvo.

U svakom slučaju, utopijski san u kom niko nije na ulici, nije gladan, ne nosi krpe i ima siguran prihod svaki mesec za koji ne mora ispuniti nikakve uslove širi se i u drugim zemljama i eksperimentalno isprobava u nekim mestima u Holandiji i Kanadi, a tome se raspravlja i na Novom Zelandu.

Finci su o tome diskutovali do 9. septembra, a sad, i bez analiziranih rezultata rasprave, idu u primenu od 1. januara 2017. Tako će slučajnim izborom između nezaposlenih koji primaju novčanu naknadu biti izabrano njih 2000 i svaki će dobiti 560 evra mesečno.

Nakon dve godine biće upoređeno ponašanje te grupe nezaposlenih sa jednakom grupom koja će i dalje primati redovnu novčanu naknadu sa biroa, koja takođe iznosi 560 evra. Razlika je u tome što će se testirani moći zaposliti a da im prihod od 560 evra i dalje ostane, dok ostali nezaposleni gube pomoć ako nađu posao.

O ideji uvođenja temeljnog dohotka za svakoga već se decenijama raspravlja i ističe kako bi se time iskorenilo siromaštvo u zemljama u kojima hrane i odeće pa i stanova zapravo ima i previše pa se čini perverznim što mnogi trpe tešku oskudicu.

Zanimljivo je da se za temeljni dohodak zalažu i neki neoliberalni ekonomisti, još od Miltona Fridmana. Ideja je da temeljni dohodak dobije svako ko ne zaradi dovoljno za život, a bila bi određena i granica prihoda nakon koje bi se temeljni dohodak vraćao državi.

Ima i onih koji tvrde da je temeljni dohodak za svakoga neoliberalna zamka, kojom bi se postiglo da poslodavci mogu otpuštati mirne savesti i bez društvenog pritiska. Tako bi mogli zadržati samo najmanji broj zaposlenih koji bi onda i sami radili pod teretom pretnje da će završiti na temeljnom dohotku koji verojatno neće biti dovoljan za život srednje klase, koji bi uključivao automobil, godišnje odmore, školovanje đece. U Švajcarskoj je narod na referendumu u junu većinom od 77 posto odbio uvođenje temeljnog dohotka, ali inicijatori su zadovoljni što se o tom pitanju u konzervativnoj Švajcarskoj uopšte ozbiljno razgovaralo.

Tamo su ambicije bile previsoke, predlagali su čak 2.500 švajcarskih franaka mesečno.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake