Severni tok 2 moguć, Južni i Turski tok teško

Foto: Beta

Gasovod Severni tok 2 će, za razliku od Južnog i Turskog toka, vrlo verovatno biti izgradjen, jer je Evropska komisija stavila do znanja da za Brisel to nije političko, već samo pitanje da li su ugovori ruskog Gazproma i najvećih evropskih kompanija saglasni tehničkim propisima i pravilima konkurencije Evropske unije.

Takvo objašnjenje je Komisija u Briselu, doduše, dala i za svoje zahteve da se ponovo pregovara o gasovodu Južni tok, kao i kad je reč o, zbog ruskog-turske krize, sad teško ostvarljivom projektu Turski tok.

Geopolitika energije na jugu Evrope sad se dodatno komplikuje nastojanjima Turske da nadje alternativu za ruski gas, odledi odnose s Izraelom i sklopi sporazum o prilivu gasa iz izraelskog nalazišta Levijatan sa zalihama od 620 milijardi kubnih metara gasa koje će početi da se ekploatiše krajem decenije.

Projekat Turski tok je posebno uznemirio Evropsku uniju zato što je Moskva rekla da će od kraja 2018. taj gasood zameniti dostavu ruskog gasa preko Ukrajine, za koju Rusija smatra da je nepouzdan partner i za Moskvu i za Evropu.

Izgradnja Severnog toka 2 je ponovo uzburkala duhove i ogolila duboka neslaganja unutar EU oko energetske bezbednosti, ali i ekonomskih i strategijskih odnosa s Rusijom.

Francuski list Figaro u članku s krupnim naslovom „Ruski gas ponovo cepa Evropu“ izvestio je o najnovijem sukobu medju članicama Evropske unije oko izgradnje gasovoda Severni tok 2, kojim će priliv ruskog gasa u Nemačku biti udvostručen.

Prašinu je uskovitlao italijanski premijer Mateo Renci koji je kritikovao Evropsku komisiju i Nemačku da vode politiku dvostrukih merila zato što nemaju zamerke na Severni tok 2, a odbacili su izgradnju gasovoda Južni toka, za koji je veoma bila zainteresovana Italija.

Objašnjenje Evropske komisije i Rencijeve kritike su u suštini deo šire politike i protivrečnosti unutar EU oko energetske bezbednosti, strategijskih odnosa s Rusijom, rešavanja ukrajinske krize i razlika u nastojanjima da se razluči kakve su Evropi potrebne dugoročne energetske i bezbednosne veze s Rusijom.

O energetskoj politici i izgradnji Energetske unije su u petak razgovarali šefovi država ili vlada EU u Briselu, koji su u završnom dokumentu poručili isto što i Evropska komisija, a to je da se svaki energetski projekat mora podudariti s pravilima EU.

Naglasili su, medjutim, i da se to mora ugraditi u ciljeve Energetske unije EU, a to je da se članice Unije iznutra moraju što više povezati infrastrukturom i naći nove izvore i puteve snabdevanja Evrope energentima.

Ovaj poslednji stav odražava naročito zahteve zemalja Baltika i još nekih istočnoevropskih članica Unije, kao i SAD, koje traže da se zaustavi izgradnja Severnog toka 2 jer to znači zaobilaženje i destabilizaciju Ukrajine i povećavanje zavisnosti od ruskog gasa.

Renci, medjutim, nije rekao da je protiv izgradnje Severnog toka 2, već poručio da je trebalo poštovati i ugovore o izgradnji gasovoda Južni tok, kojim bi gas preko Balkana direktno išao i u Italiju.

Turski tok je, smatraju, zapao u ozbiljne teškoće zbog velikog sukoba Rusije i Turske posle obaranja ruskog aviona na sirijsko-turskoj granici i sankcija koje je Moskva zavela Turskoj, uključujući obustavu projekta Turski tok, ali i već započete izgradnje turske nuklearne elektrane s ruskom tehnologijom.

Veliki uticaj i u budućnosti će na sveukupne rusko-turske odnose imati, smatraju izvori u Briselu, i uloga te dve države u ratnim sukobima u Siriji i neretko oprečni interesi Ankare i Moskve u rešavanju sirijske krize.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar