Šivaća mašina ponovo „štepa“ u Srbiji

Šivaća mašina ponovo „štepa“ u Srbiji i vratila se iz pogona propalih, nekada svetskih poznatih giganata u proizvodne hale malih, srednjih i velikih preduzeća koja poslednjih godina ponovo osvajaju tržište regiona, EU, Rusije i sveta.

Foto: Wikipedia/alanagiello

Foto: Wikipedia/alanagiello

Srpski tekstilci digli su se iz „pepela“, pošto su posle 2000. godine bili suočeni sa kriminalnom privatizacijom, a zatim i navalom kineske robe i sive ekonomije sa Dalekog istoka koja ih je skoro dokusurila.

Ipak, tekstilna industrija je uspela da se oporavi i danas predstavlja četvrtu po redu izvoznu granu u Srbiji, sa izvozom vrednim više od milijardu dolara u 2015. godini, piše Nacionalna poslovna revija, čiji su osnivači Privredna komora Srbije i Ekonomski institut.

„Usponu ovog sektora najviše je doprineo prvi sporazum koji je Srbija 2005. potpisala sa EU i to iz oblasti tekstila, odnosno o plasmanu našeg tekstila bez carina. To je pokrenulo proizvodnju teksila, ali i kože i obuće u zemlji. Posle toga počinju da dolaze strani investitori koji ovde podižu proizvodne pogone računajući na olakšice i podsticaje i već po tradiciji obucenu i kvalitetnu radnu snagu“, izjavio je sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS Milorad Vasiljević.

Kako kaže, blizina EU tržišta i mogućnost izvoza iz Srbije u Rusiju na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom samo su bile neke od pogodnosti za njih.

U to vreme polako počinju da jačaju i male porodične firme koje su u startu bile diskriminisane državnom politikom podsticaja i olakšica za strane investitore.

„Ove godine je to promenjeno novom uredbom Vlade, pa su domaći investitori u šansama i mogućnostima izjednačeni sa stranim“, kaže Vasiljević.

U Srbiji danas u tekstilnom sektoru posluje 2.000 preduzeća, u kojima je u proizvodnji tekstila zaposleno 40.000, a u proizvodnji kože, predmeta od kože i obuće 10.000 radnika.

U decembru prošle godine prosečno isplaćena zarada bez poreza i doprinosa u industriji tekstilnih prediva i tkanina bila je 38.107 dinara, a u industriji odevnih predmeta i krzna 28.186 dinara. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u industriji kože i obuće iznosila je 32.757 dinara.

Koliko su se proizvođači tekstila, obuće i ostalih proizvoda od tkanina i kože za kratko vreme oporavili svedoči činjenica da je Srbija danas treća u svetu po proizvodnji čarapa. U 2015. od ukupnog izvoza tekstila oko 20 odsto bile su čarape, a vrednost izvoza hulahop čarapa samo u Rusiju prošle godine iznosio je skoro 69 miliona dolara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

„Danas je u Srbiji obim proizvodnje dečjeg tesktila veći nego u svojevremeno u celoj SFRJ! Dečji tekstil najviše se izvozi u zemlje regiona, ali i u EU i Rusiju“, dodao je Vasiljević.

Uskoro ćemo pri ambasadama imati menadžere izvoza, stručne ljude koji će najpre proći obuku za taj posao i to bi, prema njegovim rečima, u odredenom broju zemalja trebalo da zaživi već u drugoj polovini godine.

Sledeće nedelje dolaze predstavnici jedne austrijske firme koja se bavi proizvodnjom dečjeg tesktila, takođe jedna italijanska firma već traži lokaciju za svoj pogon i želi da uposli 250 radnika, a investitor iz Čikaga namerava ovde da otvori proizvodnju za 200 radnika, dodao je Vasiljević.

„Dobar proizvod uvek nađe put do kupca. Nedavno je kod nas u fabrici bila jedna delegacija iz Francuske. Bili su, blago rečeno, šokirani kada su videli kako je naša obuća kvalitetna“, izjavio je vlasnik fabrike Baldino koja je vodeći srpski proizvođač dečje obuće Blaža Lazarev.

Srbija je 2000. godine bila na 195. mestu zemalja dobavljača tekstila u EU, a prošle godine na 18.

Najveći izvoznici tekstila kada je reč o stranim investitorima u Srbiji su Vali iz Valjeva sa 100 miliona dolara godišnjeg izvoza, Fijorano iz Sombora sa 43 miliona i Modital iz Zrenjanina sa 28 miliona dolara.

Od firmi sa domaćim kapitalom najveći izvoznici su Ep-belt Loznica 12 miliona dolara, Sanateks Sjenica devet miliona dolara, B-eksport Čačak 7,5 miliona dolara i Jasmil Arilje 5,3 miliona dolara.

U Srbiji, u perspektivi, u tekstilnoj industriji može da se zaposli veliki broj ljudi, od 100.000 do 150.000, i sve veći broj stranih firmi želi da premesti svoje proizvodne pogone sa Dalekog istoka u Srbiju.

Uvoz tekstilne i kožarsko-prerađivačke industrije prošle godine je iznosio 1,3 milijarde dolara.

U strukturi uvoza najviše su učestvovali proizvodi: pamučne potkošulje, čarape, prediva od najlona ili poliamida, trikotažne tkanine, muške pamučne pantalone, trikotažni odevni predmeti, impregnirane tkanine, pamučni proizvodi, prediva, džemperi.

Artikli su se uvozili najviše iz EU (Italije i Nemačke), zatim iz Kine, Turske, Vijetnama, Bangladeša i Indije.

A kada je reč o plasmamu našeg tekstila i obuće u inostranstvo, u 2015. najviše se izvozilo u EU (70 odsto), pre svega u Italiju i Nemačku, zatim u Rusiju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar