Slatkiši se sve više kupuju na tezgama

Pijace u Srbiji preplavljene su čokoladama i uvoznim slatkišima gotovo kao devedesetih kada je šverc cvetao. Konditorski proizvodi po znatno nižim cenama nego u domaćim radnjama stižu uglavnom iz Mađarske, Poljske i Turske, ali i direktno iz pogona pojedinih domaćih fabrika koje deo svog asortimana „izbacuju” na pijacu.

Samo iz Mađarske u Srbiju je tokom prošle i ove godine uvezeno čokolade i drugih slatkiša za oko devet miliona evra, gotovo tri puta više nego u istom periodu 2012. godine. Reč je podacima mađarske uprave carine koji su prosleđeni Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Podaci su izvedeni na osnovu prijava kupaca koji su u povratku iz nabavke u Mađarskoj tražili povraćaj PDV-a na mađarskoj granici,  objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija”.

Foto: 9355/Pixabay.com

Foto: 9355/Pixabay.com

I mada je, prema istom izveštaju, ukupan izvoz robe iz Mađarske u Srbiju u navedenom periodu pao za oko sto miliona evra, uvoz čokolade i drugih slatkiša gotovo je utrostručen.

– Bilo je naravno onih koji su kupovali manje količine, ali nisu imali motivaciju da prijavljuju mađarskoj carini ili su kupili robu u manjoj vrednosti pa nisu ni mogli da ostvare pravo povraćaja PDV-a. To znači da je uvoz verovatno i veći, ali ne ulazi u zonu sive ekonomije – objašnjava Zdravković.

Problem potrošača koji zbog niske kupovne moći sve više kupuju i ove i sve druge namirnice na tezgama posebna je priča. Sa druge strane, domaća konditorska industrija je iz ovih ali i drugih razloga u dosta teškoj situaciji. Problemi su pogoršani ukidanjem carina prema EU i potpisivanjem Sporazuma o trgovini sa Turskom, kao i pojavom i eskaliranjem crnog tržišta.

– Nikome nije jasna državna politika gde se uvoze gotovi proizvodi bez carina ili švercuju, pune su ih pijace, a u isto vreme se na dobar deo osnovnih sirovina plaćaju carine i prelevmani, kojih više nigde u tržišnoj privredi nema. Podsticaje na izvoz koje direktno ili prikriveno imaju mnoge zemlje, mi nemamo – kaže Miroljub Aleksić, predsednik Grupacije konditora pri Privrednoj komori Srbije i vlasnik „Pionira”.

On objašnjava da je kurs stabilan, što je dobro sa stanovišta inflacije i planiranja, ali je destimulativan za izvozno orijentisane kompanije, što je slučaj sa ovom granom.

– Svi energenti, sirovine, porezi, takse imaju drastičan rast, a mi bismo od pristiglih evra trebalo da namirimo plate i sve troškove. To je jedan vid ne tržišne, već socijalne politike koju mi plaćamo. Niko nas ne čuje, niti se bavi tim pitanjem. Imamo skup domaći proizvod, uvoz raste, kao i crno tržište – kaže Aleksić.

Turska, na primer, već godinama svoju industriju slatkiša stimuliše sa 30 odsto prilikom izvoza i tako je naše tržište preplavljeno turskim slatkišima, a stižu i iz Poljske Mađarske…

Ipak, domaća proizvodnja stagnira i pada, kao i izvoz. Bez obzira na kvalitet, cenovno konditori iz Srbije ne mogu da budu konkurentni.

Šverc je, naravno, ogroman problem i trenutno osim „šverca u torbama” postoji još jedan ozbiljniji, a to je da fabrike same odlaze u sivu zonu kako bi preživele.

– Za neke se već zna godinama da to rade. Vidite da se domaći slatkiši pojavljuju na pijačnim tezgama. Upare se inputi, sirovine i ambalaža, kupljeni na crno, sa proizvodnjom i prodajom bez PDV-a i popusta i eto posla – kaže naš sagovornik.

On predlaže vladi da stavi kontrolu na ulazu i izlazu svake fabrike, i to ne samo konditora, već industrije pića, sladoleda, kompletne prehrane. Trebalo bi, dodaje, „kontrolisati fabrike, ne kafiće i prodavnice, tu leži bar nekoliko milijardi evra prihoda za državu”, ističe Aleksić.

Procene kompanije „Kraft” (koji je u međuvremenu promenio naziv u „Mondelez”) sa početka ove godine bile su da Srbija samo na ilegalnoj prodaji „milka” čokolada godišnje gubi oko dva miliona evra, zbog neplaćenih poreza i dažbina. Kako kažu u ovoj kompaniji, „milka” čokolada uglavnom ilegalno ulazi iz Mađarske.

– Nalazili smo na terenu, recimo, čokolade koje su proizvedene u Nemačkoj, a na kojima je prekucana deklaracija iz neke druge zemlje. Nemamo saznanja da se pomeraju rokovi trajanja ili da postoje ilegalne štamparije za proizvodnju omota, kako se u javnosti spekuliše.

Na pitanje zbog čega su cene čokolade u drugim državama toliko niže u odnosu na Srbiju, u „Mondelezu” kažu da preprodavci uglavnom kupuju na velikim akcijama na kojima su znatno oborene cene čokolade. Uz povraćaj PDV-a, koji je u Mađarskoj 27 odsto, dobijaju se tako niske krajnje cene na tezgama.

– Budući da tako kupljena roba ulazi ilegalnim kanalima, na nju se ne plaćaju nikakve dažbine ni PDV. Sa druge strane, mi plaćamo sve dažbine državi – kažu u „Kraftu”.

(Ivana Albunović, Jelica Antelj, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar