Smanjena potrošnja hleba po stanovniku

Foto: Beta

Potrošnja hleba u Srbiji u poslednjih devet godina pala je za 17,97 kilograma po stanovniku, pa se Srbija po tome približili evropskim standardima, izjavio je član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Branislav Gulan.

On je agenciji Beta kazao da je 2006. potrošnja hleba po stanovniku bila 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilograma, odnosno smanjena je za 17,53 odsto i za 290 grama je manja od količine hleba koju pojede jedan Nemac.

„Glas koji Srbe bije da jedu najviše hleba u Evropi odlazi u istoriju“, naglasio je Gulan dodavši da stanovnici srpskog glavnog grada godišnje na trpezi imaju 70 kilograma te namirnice, koliko i Austrijanci, dok Nemci imaju 84, a  Danci 72 kilograma hleba.

Beogradjani, kako je naglasio, smanjenu potrošnju hleba nadoknadjuju pecivom, kojeg pojedu 10 kilograma godišnje, dok je konzumacija tog značajno skupljeg proizvoda od žitarica u nerazvijenim područjima upola manja i u tim krajevima hleb je i dalje dominantna namirnica pa se u južnoj i istočnoj Srbiji pojede 92 kilograma po glavi stanovnika za godinu dana.

Prema rečima Gulana, stručnjaci imaju različita mišljenja o tome zašto je došlo do tako drastičnog pada konzumiranja, nekada najzastupljenije životne namirnice u Srbiji, a medju kojima je jedna da je to signal da je siromaštvo otišlo toliko daleko da više ni sirotinjska namirnica ne može da se priušti u dovoljnoj količini, dok drugi tvrde da je gradjane način života naterao da batale hleb.

„Objašnjenje stručnjaka je da njive sve više obradjuju mašine, tako da se seljaci, a u Srbiji postoji 631.000 gazdinstava, sve manje fizički troše. To zahteva i manju potrošnju  slanine i hleba na njivi, posle teškog fizičkog rada. Nauka tvrdi da se ljudi danas sve više hrane u pekari, jer im je to jeftinije nego da naprave ručak. To ukazuje da nam je pao životni standard, ali i tempo života je takav da je značajan broj ljudi zbog posla odsutan od kuće, pa ne kupuju hleb već jedu van kuće. Zato kupuju peciva, koja su često zbog svojih dodataka mnogo nezdravija od hleba“, naveo je on.

Gulan je podsetio da se u Srbiji već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice koja se u Srbiji prosečno seje na 580.000 hektara i donosi rod od oko 2,5 miliona tona zrna godišnje.

Prema njegovim rečima, za ishranu stanovništva i zalihe potrebno je oko 1,6 miliona tona zrna, pa od ukupne godišnje proizvodnje u Srbiji za izvoz prosečno godišnje ostaje oko milion tona pšenice.

Gulan je naglasio i da hleb spada u najstarije pripremanu hranu naglasivši da se u Britanskom muzeju u Londonu nalazi hleb star oko 4.000 godina koji je pronadjen uz egipatske mumije koje su se sahranjivale sa hlebom.

On je naveo i da je hleb ju Evropu stigao iz Egipta, preko antičkih Grka, dok su Rimljani  proizvodnju hleba doveli do savršenstva i u Rimu su osnovani prvi pekarski cehovi i pekari su dobili zaseban zanat.

U Srbiji je, prema rečima Gulana, godišnja meljava pšenice 1,2 miliona tona i od toga se proizvede oko 860.000 tona brašna koje se utroši za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju tanovništva, testenine, konditorsku industriju i izvoz. Za normalno funkcionisanje, kako je dodao, potrebno je oko 780.000 tona brašna, pa postoji prostor da se poveća njegov izvoz.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar