Srbija poboljšala rang za 9 mesta na listi Svetske banke
Srbija je ove godine na 59. mestu liste Svetske banke o uslovima poslovanja za 2016. godinu, što je realan rast od devet mesta u odnosu na prethodni izveštaj, a najznačajnije sprovedene reforme zabeležene su u oblastima izdavanja građevinskih dozvola i lakoće plaćanja poreza, objavljeno je večeras.
Srbija je među prvih 15 zemalja po napretku merenom smanjenjem udaljenosti od najboljeg rezultata, ali je i dalje među najniže rangiranima među zemljama EU i regiona.
Prošle godine je Srbija bila na 91. mestu, ali su od tada pokazatelji koji se mere prošireni, što je pogodovalo Srbiji koja bi na prošlogodišnjoj listi, kada se uključe metodološke promene, bila 68, navodi se u saopštenju Grupe Svetske banke.
Od članica EU najbolje rangirane su Danska na 3. mestu, Velika Britanija na 6. i Švedska na 8. mestu, dok su najgore rangirane, i ujedno jedine članice EU koje su iza Srbije, Grčka – na 60, Luksemburg – na 61. mestu i Malta na 80. mestu.
Makedonija je najbolja među zemljama regiona, na 12. mestu, iza samo četiri zemlje EU, i ispred najveće svetske privrede – Nemačke.
Hrvatska koja je i članica EU nalazi se na 40. mestu, Crna Gora na 46, a iza Srbije su Kosovo na 66, Bosna i Hercegovina na 79. i Albanija na 97. mestu.
Lista Svetske banke jeste značajan izvor informacija za investitore ali nije sveobuhvatna jer ne uzima u obzir neke značajne pokazatelje poput bezbednosti, veličine tržišta, makroekonomske stabilnosti, stanja finansijskog sistema, rasprostranjenosti mita i korupcije i nivoa obuke i veština radne snage, a i posmatrane oblasti se ocenjuju kroz niz uskih precizno definisanih pokazatelja.
Srbija je najniže rangirana po plaćanju poreza po čemu je 143. sa 244 sata godišnje, 42 plaćanja i ukupnom stopom od 39,7 odsto profita. U Makedoniji koja je 7. po ovom pokazatelju ima 7 uplata tokom godine i za izmirenje obaveza potrebno je 119 sati godišnje, a stopa iznosi 12,9 odsto, dok u Nemačkoj koja je pri sredini liste na 72. mestu ima devet uplata, za koje je potrebno 218 radnih sati, a ukupna stopa iznosi 48,8 odsto profita.
Srbija je najbolja po prekograničnoj trgovini, po čemu je 23. u svetu. Ovaj pokazatelj obuhvata vreme potrebno za uvoz i izvoz i troškove, i po njemu dosta članica EU dele prvo mesto, uključujući Francusku, Češku i Hrvatsku dok je Nemačka na 35. mestu, BiH na 28, Makedonija na 26, a Albanija na 37. mestu.
Od prošlog izveštaja Srbija je pojeftinila građevinske dozvole ukidanjem doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, i olakšala plaćanje poreza uvođenjem elektronskog sistema za prijavu i plaćanje PDV-a i doprinosa za socijalno osiguranje, kao i ukidanjem naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.
U tim oblastima je međutim zabeleženo i otežavanje, uvođenjem obavezne inspekcije izgrađenih temelja i podizanjem poreske stope na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Srbija je na 65. mestu po započinjanju poslovanja, na 59. po dobijanju kredita, na 23. po međunarodnoj trgovini, na 50. po stečajnom postupku, 139. po dobijanju građevinskih dozvola, 63. po proceduri i troškovima za priključivanje na struju i korišćenje, 73. po registraciji imovine, 81. po zaštiti manjinskih investitora, 143. po plaćanju poreza i 73. po sprovođenju ugovora.
Napomenuto je da će uticaj objedinjene procedure za građevinske dozvole ukoliko primenu potvrde učesnici privatnog sektora, kao i nekoliko reformi o plaćanju poreza koje su stupile na snagu tokom 2015. godine, biti obuhvaćeni narednim izveštajima Svetske banke.
Srbija je povećala broj bodova po udaljenosti do najboljeg rezultata sa 3,16 procentnih poena, sa 65,25 na 58,41 bodova, i po tom napretku je među 15 najboljih u svetu.
Najviše reformi na svetu sproveo je Kazahstan, sedam unapređenja poslovnih propisa, i sada se nalazi na 41. mestu a slede Rusija (na 51. mestu) i Kipar (47. mesto) sa po pet reformi.
U izveštaju se navodi da se i kratkim uvidom u listu može zaključiti da 30 privreda sa najboljim rezultatima nema malo propisa, već su dobra pravila koja omogućavaju efikasno i transparentno funkcionisanje firmi i tržišta uz zaštitu javnog interesa.
Dodaje se i da privrede sa dobrim skorom u Izveštaju o uslovima poslovanja imaju dobar rang i u drugim međunarodnim rangiranjima, poput Svetskog izveštaja o konkurentnosti i izveštaja Transparensi internešenala o percepciji korupcije.
Prvi na listi su Singapur, Novi Zeland, Danska, Južna Koreja i Hong Kong, dok su na začelju Eritreja, Libija, Južni Sudan, Venecuela i Centralnoafrička Republika.
Od vanevropskih velikih privreda, SAD su na 7. mestu, Australija na 13, Rusija na 51, Kina na 84, Brazil na 116, a Indija na 130. mestu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.