Srbija troši četiri puta više energije nego u EU

U Srbiji se troši četiri puta više energije nego u zemljama EU, pri čemu zgrade troše čak 40 odsto energije, rečeno je nedavno na parlamentarnom forumu „Finansijski modeli energetske efikasnosti u zgradarstvu“.

Od ukupne energije koje troše zgade 61 odsto se troši u stambenim objektima.

Srbija, kao uvozno energetski zavisna zemlja, ima 4,5 odsto veći „energetski intenzitet“ od proseka zemalja EU i dosta viši nego u bilo kojoj drugoj državi kandidatu za članstvo u EU, a taj indikator pokazuje koliko privreda racionalno troši energetske resurse, upozorili su učesnici Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije.

Na primer, „energetski intenzitet“ je u Srbiji tri puta već nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.

Foto: tookapic/Pixabay.com

Foto: tookapic/Pixabay.com

Predsednik tog foruma Aleksandra Tomić je istakla da se sa povećanjem potreba za energijom, kao i rastućom cenom energenata, sve više aktuelizuje pitanje racionalnog korišćenja i energije i unapređenja energetske efikasnosti, a naročito u zgradarstvu.

Nedavno istraživanje u Srbiji pokazalo je da, ako se uzmu u obzir trenutne cene energije, ukupni troškovi energetske sanacije zgrada uključujući i kamatu mogu da se pokriju iz ušteda na računu za energiju i to u periodu od tri do osam godina.

Stručnjak Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Renata Šindlbek je rekla da je, prema nekim procenama, u Srbiji potrebno nekoliko milijardi evra za ulaganje u podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu da bi se dostigli minimalni standardi evropskih zemalja u toj oblasti.

Šindlbek je rekla da građani ne mogu to sami da finansiraju i poručila da će nemačka vlada i GIZ nastaviti da pružaju podršku Srbiji i da će nam pomoći u izboru najboljih finansijskih modela za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti.

Predsednik skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić je izjavio da je energetska efikasnost velika šansa za srpsku privredu i otvaranje novih radnih mesta.

„EU je odredila cilj koji podrazumeva poboljšanje energetske efikasnosti od 27 odsto do 2030. godine, a Srbija je prihvatajući obaveze u procesu evropskih integracija i sebi zacrtala veoma ambiciozne ciljeve po pitanju učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije i porastu energetske efikasnosti“, kazao je Arsić.

Savetnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Radojko Obradović je poručio da su ulaganja u energetsku efikasnost možda jedina potpuno profitabilna.

Stručnjak Evropskog instituta za energetske performanse u zgradarstvu (BPIE) Den Stanjašek je istakao da evropska iskustva pokazuju da ulaganja u energetsku efikasnost mogu da utiču na povećanje bruto domaćeg proizvoda i do jedan odsto godišnje.

Na skupu je istaknuto da su neke od mogućnosti u toj oblasti za Vladu Srbije – direktne subvencije, poreski podsticaji, rivolving fond koji bi se stalno punio zahvaljujući uštedama energije, kao i prebacivanje novca lokalnim samoupravama za tu namenu.

Stručnjaci predlažu: ESCO model finansiranja kada kompanije pored inovativnih projekata za ostvarenje veće energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije klijentima nude i finansijska rešenja za njihovu realizaciju, zatim javno-privatna partnerstva, subvencije države i drugo.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar