Šta bi mogla Grčka ako izađe iz evrozone?

Jednostrana evroizacija, koju su sproveli Crna Gora i Kosovo, koje ne pripadaju evrozoni i sistemu Evropske centralne banke, mogla bi biti teoretski model i za Grčku posle izlaska iz evrozone, ocenjuje bečki dnevnik Standard.

Kosovski ekspert Kujtim Dobruna za bečki dnevnik kaže da je jednostrana evroizacija donela visoku stabilnost cena i minimalizovala je rizik kursnih razlika.

Negativna strana je, objašnjava, to što Kosovo ne raspolaže sa gotovo nijednim instrumentom monetarne politike.

Za male privrede, kao što su Crna Gora i Kosovo, prema njegovim rečima, ima smisla da imaju režim fiksnog kursa prema evru, jer su inače njihove mogućnosti vođenja nezavisne monetarne politike ograničene.

Bečki dnevnik podseća da su Crna Gora i Kosovo 2002. „evroizovane“, nakon što su građani izgubili poverenje u dinar zbog visoke inflacije.

Dobruna podseća da je na kosovskom tržištu dinar zamenjen nemačkom markom, te da se gotovo podrazumevalo da će biti uveden evro koji se koristi u Monaku, Andori, San Marinu, Vatikanu i u francuskim prekookeanskim teritorijama.

Za razliku od Crne Gore, dodao je, Kosovo sa Evropskom centralnom bankom (EZB) ima dogovor o evroizaciji.

Nemačka Bundesbanka je na pitanje Standarda saopštila da nije bila uključena u uvođenje evra na Kosovu, dok je odgovor te finansijske institucije u vezi Crne Gore izostao.

Bundesbanka, međutim, ukazuje da je Austrija imala centralnu ulogu u evroizaciji Crne Gore i Kosova, i da i dalje ima važnu ulogu.

„Prema našim informacijama je prva opskrba, kao i tekuće snabdevanje i povlačenje usledilo preko austrijske banke. To podrazumeva i zamenu starih novčanica i kovanica“, navode iz nemačke banke.

Portparol Nacionalne banke Austrije Kristijan Gutlederer rekao je za Štandard da je tačno da se iz Austrije vrši izvesno snabdevanje, ali preko austrijskih komercijalnih banaka.

U svetskom monetarnom sistemu formirala su se dva važna monetarna bloka – dolarski i evroblok.

U evrobloku, pored država evrozone i evroizovanih zemalja, postoje i zemlje koje su fiksirale kurs svoje valute prema evru. Među tim državama su Danska, Bugarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, dok je Hrvatska samo privremeno svoju valutu stabilizovana prema evru.

Među 59 država koje se ubrajaju u evro-blok su i one afričke države koje su do druge polovine 20. veka zavisile od zemalja koje danas pripadaju monetarnoj uniji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.