Šta treba znati o legalizaciji?

Novi propisi o legalizaciji objekata, Zakon o ozakonjenju, stupili su na snagu i, kako najavljuju predstavnici beogradske vlasti, već ove nedelje krenuće i primena u praksi. Cilj je da se za što kraće vreme ozakoni što više bespravnih objekata, po što nižim cenama, kako bi se konačno znalo šta je čije u Srbije. Ovim zakonskim rešenjem, koje je pružilo šansu svima, kako su rekli u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podvlači se crta i novih šansi i rokova – neće biti. Predmet ozakonjenja su sva zdanja za koja su podneti zahtevi za legalizaciju do 1. februara 2014. godine. Ali i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju po važećim propisima, a izgrađeni su do jula ove godine – kada je završeno satelitsko snimanje Srbije. Svima koji sada počnu da grade na divlje, kako bi iskoristili vreme do primene novog zakona, ti objekti neće biti legalizovani, a stanje će biti provereno na terenu ortofoto snimcima.  Redakcija Potrošača dobila je veliki broj pitanja o legalizaciji. Na neka od njih odgovorili su nam u Ministarstvu, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kako legalizovati stan u zgradi staroj oko 30 godina? Investitor je bila državna firma, a izvođač radova je u stečaju. Nedostaju i upotrebna i građevinska dozvola, a i investitor i izvođač tvrde da je dokumentacija nestala (izgorela u požaru). Šta je potrebno da uradim i koliko će to da me košta? Da li je potrebno da se prethodno uknjiži cela zgrada i šta ako su ostali stanari su nezainteresovani?

Ako je ranije podnet zahtev za legalizaciju i dokumentacija, po tada važećem zakonu, plaća se samo taksa, i to do 100 kvadrata – 5.000 dinara, do 200 kvadrata – 15.000, do 300 kvadrata – 20.000, a više do 300 kvadrata košta 50.000 dinara.
Ako nisu podneti zahtev za legalizaciju i dokumentacija, zgrada će biti popisana i biće doneto rešenje o rušenju, što će, u situaciji kad investitor nije poznat ili nije dostupan, dati mogućnost da se ozakoni svaki stan u zgradi.
Ako nije podnet zahtev za legalizaciju potreban je i Izveštaj o zatečenom stanju objekta, dokaz o pravu svojine i plaćena taksa u navedenim iznosima.

Ako zgrada ima građevinsku, a nema upotrebnu dozvolu da li zgrada sa pripadajućim stanovima može da se upiše  u katastar prema ovom zakonu?   

Ako zgrada ima izdatu građevinsku dozvolu od koje nije odstupljeno, onda se na takav objekat ne primenjuje ovaj zakon, već se upotrebna dozvola pribavlja u redovnom postupku.

Imam stan na poslednjem spratu u nadogradnji, građevinska dozvola postoji samo za nenadzidani deo zgrade, ali ne i upotrebna dozvola. Kako da ozakonim svoj stan i kako zgrada da se upiše u katastar? 

Za nadzidani deo, koji predstavlja odstupanje od izdate građevinske dozvole, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata. Međutim, prethodno je potrebno podneti zahtev za dobijanje upotrebne dozvole za nesporni deo zgrade.

Ako zgrada ima samo privremenu građevinsku dozvolu, koji zakon se primenjuje prilikom uknjiženja? Zakon o planiranju i izgradnji ili Zakon o ozakonjenju? 

Na zgrade za koje su izdate privremene građevinske dozvole ne primenjuje se Zakon o ozakonjenju, već se upotrebna dozvola izdaje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Da li moram sam da prijavim nelegalnu kuću ili da sačekam da je popiše inspekcija. Koji su rokovi za evidentiranje i izdavanje rešenja. Šta da radim kada dobijem rešenje?

Zgradu će popisati inspekcija, a postupak ozakonjenja se sprovodi u skladu sa rokovima iz Zakona o ozakonjenju objekata. Nema potrebe da građanin sam podnosi zahtev za uknjižbu, već to radi bez ikakvih troškova nadležni organ za ozakonjenje kad rešenje o ozakonjenju postane pravosnažno. Građani će od katastra dobiti samo rešenje kojim se upisuje njihova nekretnina.

Koliki su troškovi „legalizacije” za stan (kuću) do 100 kvadrata. Šta je sve potrebno da pribavim i gde podnosim dokumentaciju u Beogradu?

Ako je već podnet zahtev za legalizaciju zajedno sa potrebnom dokumentacijom, plaća se samo taksa za ozakonjenje, koja za stan ili kuću do 100 kvadrata iznosi 5.000 dinara. Ako zahtev nije podnet, onda je potrebno uz plaćanje ove takse pribaviti i Izveštaj o zatečenom stanju i dokaz o pravu svojine.

Za Beograd, poslove ozakonjenja će nastaviti da radi sekretarijat nadležan za poslove legalizacije kad je reč o centralnim gradskim opštinama, dok će poslove ozakonjenja za prigradske opštine raditi same opštine.

Kome da se obratim za izveštaj o zatečenom stanju? 

Izveštaj o zatečenom stanju objekta sačinjava odgovorni projektant ili odgovorni izvođač radova, zaposlen u firmi ili kod preduzetnika.
Naslovna strana formulara može se pronaći na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Cena Izveštaja o zatečenom stanju pokriva izlazak na teren tima inženjera (arhitekta, geometar, elektroinženjer i drugi) koji svojim potpisom na dokumentaciji dokazuju da je objekat funkcionalan i bezbedan za stanovanje.
Prilikom izlaska na teren, geometar izrađuje geodetski snimak, arhitekta potvrđuje da objekat nije sklon rušenju ili nema ozbiljnih nedostataka u izgradnji, elektroinženjer proverava ispravnost instalacija (ukoliko priključak za struju nije legalan), proveravaju se instalacije za vodovod i grejanje… Takođe, ukoliko nije izvađen vlasnički list, po dogovoru, i taj deo posla može da obavi projektni biro.

Da li postoje licencirane firme i gde da pronađem te informacije? 

Građanima se preporučuje da na nekoliko mesta provere koliko će ih koštati izrada ovog dokumenta.
U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvo će zatražiti od projektantskih kuća i preduzetnika da se uključe u proces ozakonjenja tako što će omogućiti što povoljnije cene za izdavanje ovog izveštaja. Ukoliko se postigne dogovor, na sajtu Ministarstva biće objavljene adrese projektnih biroa koji su spremni da po povoljnim cenama izdaju izveštaj o zatečenom stanju.

Da li mi je potrebna saglasnost komšije sa susedne parcele da bi ozakonio svoju kuću? 

Nije potrebna saglasnost.

Šta je validan dokaz vlasništva za kuću ili stan?

Da bi ozakonio svoju kuću ili stan, vlasnik treba da dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, koji su sadržani u članu 10. Zakona o ozakonjenju objekata.

To mogu biti pravosnažna sudska presuda, ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, ugovor o kupovini objekta, ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja, pravosnažno rešenje o nasleđivanju…

Koji objekti, na kojim mestima, ne mogu biti ozakonjeni?  

Ne mogu biti ozakonjeni sledeći objekti:
• objekti izgrađeni na klizištima;
• kuće i vikendice podignute u prvom stepenu zaštite parkova prirode;
• objekti izgrađeni u koritima reka, oko poletno-sletnih pista…
• objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne garantuje sigurnost (među njima su i kartonska naselja);
• građani koji imaju pravosnažno rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju neće moći da legalizuju objekte ni po ovom zakonu;
• objekti čiji stepen završenosti nije u skladu sa zakonom;
• objekti koji ne ispunjavaju urbanističke parametre u pogledu namene i spratnosti objekta.

(Politika/podlistak Potrošač)

Ostavite komentar

Ostavite komentar