Svetska banka: Bolje primeniti reforme i voditi računa o siromašnima

Foto: Beta

Privredni rast u Srbiji u 2017. godini će se ubrzati na 3,5 odsto sa ovogodišnjih 2,5 odsto, pre svega zahvaljujući investicijama, dok će domaća potrošnja imati veći uticaj tek u narednim godinama, saopštila je danas Svetska banka. 

U ažuriranoj ekonomskoj prognozi za Evropu i centralnu Aziju, koja je danas predstavljena u Bukureštu, navodi se da je u Srbiji nastavljen napredak u fiskalnom prilagodjavanju, ali da se primena strukturnih reformi usporila, i da je potrebno nastaviti reforme bez zastoja.

Strukturne reforme su korisne za budući rast prihoda u društvu u celini, ali uticaj sveobuhvatnih strukturnih reformi kratkoročno gledano može da predstavlja izazov za smanjenje siromaštva, zbog čega su potrebne mere za ublažavanje takvog efekta.

„Socijalna zaštita i prilike za posao kako bi se ublažio negativni uticaj moraju da ostanu značajni deo političke agende“, navodi se u prognozi, u kojoj je procenjeno da će siromaštvo, mereno iznosom od pet dolara dnevno prema paritetu kupovne moći, opadati polako, sa 13,9 odsto u 2016. i 13,5 odsto u 2017. na 12,8 odsto u 2018. 

Navodi se da postoji rizik da mogući dalji porast cena struje i drugih izvora energije stvori dodatan pritisak posebno na siromašna domaćinstva, uprkos proširenju povlastica za energetski ugroženog kupca. 

Cilj fiskalne konsolidacije je da se srednjeročno gledano bužetski deficit snizi na nivo ispod 2 odsto BDP, što je po prognozi Svetske banke planirano u 2018. sa deficitom od 1,7 odsto, a državni dug bi te godine trebalo da opadne na 72,7 odsto sa ovogodišnjih 76,8 odsto. 

Inflacija je i dalje ispod planiranog nivoa sa stopom od 1,7 odsto, a s obzirom da se domaća potrošnja postepeno oporavlja i da su cene uvoza niske, u željeni opseg će se vratiti tek početkom 2017. i te godine će, kako se procenjuje, iznositi 3,1 odsto, a u 2018. godini 3,5 procenata. 

Direktne strane investicije su se tokom letnjih meseci oporavile i dostigle nivo viši od ovogodišnjeg deficita tekućeg plaćanja, koji je za 2016. prognoziran na 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. 

Dinar je tokom godine oslabio za 1,3 odsto prema evru uprkos osetnim i čestim intervencijama Narodne banke Srbije, a devizne rezerve su se ove godine smanjile za 800 miliona evra.

Navodi se da je bankarski sektor i dalje stabilan i da su se ove godine do jula pozajmice privatnom sektoru povećale za 5,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a pozajmice domaćinstvima za 8,3 odsto.

Nezaposlenost je opala sa 17,7 odsto u 2015. na 15,2 odsto u drugom kvartalu 2016, pri čemu su povećane i stopa zaposlenosti na 45,9 odsto i stopa aktivnosti na 54,1 odsto i one se polako vraćaju na nivo pre krize, navodi Svetska banka. 

Ipak, u izveštaju se navodi da se dve trećine novootvorenih radnih mesta stvori u sivom sektoru.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar