Svetska banka: Na Balkanu privredni rast od 2,7 odsto

Foto: Beta

U Evropi i centralnoj Aziji ove godine se očekuje skroman privredni rast od 1,6 odsto, a na Zapadnom Balkanu 2,7 odsto, a u Srbiji 2,5 odsto, i vlade bi trebalo da preduzimaju mere za pospešivanje ekonomije, saopštila je danas Svetska banka. 

Niska cena nafte i drugih berzanskih roba u istočnom delu regiona, pad investicija u Evropskoj uniji, kao i tekući strukturni izazovi u svim zemljama, sprečavaju rast u regionu i doprinose porastu populizma i polarizacije, navodi se u novom izveštaju Svetske banke „Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji“ koji je danas predstavljen u Bukureštu. 

U novom izveštaju Svetske banke koji je danas predstavljen u Bukureštu navodi se da će u regionu privredni rast ove godine iznositi 1,6 odsto, što je nešto više nego u 2015. kada je iznosio 1,4 odsto, ali da će pad prihoda i potrošnje verovatno umanjiti taj, kako se navodi, skroman rast, i dodaje se da se sličan trend očekuje i u naredne dve godine, sa rastom od 1,5 odsto u 2017. i 1,8 odsto 2018. godine. 
Na Zapadnom Balkanu predvidja se rast od 2,7 odsto u 2016, 3,2 odsto u 2017. i 3,5 odsto u 2018. godini, dok će u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji rast biti 0,7 odsto u 2016, 2,3 odsto u 2017. i 2,6 odsto u 2018, dok se u Evropskoj uniji očekuje mali pad BDP-a.

Potpredsednik Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA) Siril Miler izjavio je da je skroman rast koji se beleži „korak u dobrom pravcu“, ali da nije dovoljan da odagna zabrinutost ljudi u regionu zbog ekonomske perspektive. 

„Vlade mogu odmah da deluju kako bi pomogle. Na primer, mogu da promovišu više celoživotnog učenja kako bi pomogli ljudima da nadju i zadrže posao. Takodje mogu da obezbede brigu o deci i starijima kako bi olakšali veću fleksibilnost u izboru zaposlenja. Ove akcije mogu da osiguraju jednake šanse i da podstaknu ukupan rast“, naveo je on. 

Kao druge mogućnosti predložio je podršku preduzećima u iskorišćavanju novih izvoznih šansi, smanjenje troškova i vremena za pokretanje novog biznisa i ulazak na nova tržišta i smanjenje ograničenja na pomeranje zaposlenih na nove aktivnosti. 
U izveštaju se ukazuje da su potrebna bolja istraživanja i podaci o neravnopravnosti, uključujući i pokazatelje percepcije ljudi o promenama po pitanju neravnopravnosti. 
Glavni ekonomista Svetske banke za region ECA Hans Timer rekao je da odluka Britanaca o istupanju iz EU i izbeglička kriza stavljaju na probu saradnju u Evropi, i da se istočna polovina regiona još uvek bori da se prilagodi niskim cenama nafte. 

„Neuspeh u celom regionu da se pokrenu novi izvori rasta doprinosi porastu populizma i polarizacije, te nepoverenju u institucije“, naveo je on.

Istraživanja koja su uključena u izveštaj pokazuju da zabrinutost zbog promena u ekonomskom okruženju, a posebno neizvesnost zaposlenja, doprinose porastu političke polarizacije u zemljama regiona ECA.

U saopštenju Svetske banke navodi se da rapidno povećanje privremenih i povremenih poslova, i promene u potražnji za stručnim profilima, podstaknute novim digitalnim tehnologijama, doprinose povećanoj zabrinutosti medju ljudima u regionu i „odredjenom pomeranju podrške dalje od sredine političkog spektra“.

Navodi se da je potreban snažan odgovor kroz odgovarajuće politike koje odgovaraju novoj ekonomskoj eri, a ne treba pribegavati rešenjima koja su davala rezultate u prošlosti pod značajno drugačijim okolnostima. 

U odsustvu snažnog odgovora kroz odgovarajuće politike, tekući strukturni izazovi koji usporavaju privredu u regionu prete da oslabe rast i smanjenje siromaštva na dugi rok, navodi se u saopštenju Svetske banke.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar