Turski tok bi ipak mogao da poteče

Ruski „Gasprom” spreman je za razgovor o nastavku gradnje gasovoda „Turski tok”, izjavio je prekjuče Sergej Kuprijanov, zvanični predstavnik ove kompanije, dodajući da su oni uvek bili otvoreni za dijalog o „Turskom toku”.

Foto: Beta

Foto: Beta

Njegova izjava je usledila povodom potencijalnog obnavljanja odnosa Moskve i Ankare, nakon što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pre dva dana uputio izvinjenje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog obaranja ruskog vojnog aviona u novembru prošle godine. Pre nego što je ovaj incident izazvao međunarodni skandal i doveo do ozbiljnog zaoštravanja odnosa Moskve i Ankare i sankcija koje je Rusija uvela Turskoj, postojao je dogovor o gradnji „Turskog toka”. Na sastanku ministara spoljnih poslova pet država, odražanog prošle godine u Budimpešti, usaglašeno je da Turska, Grčka, Makedonija, Srbija i Mađarska formiraju ekspertsku grupu za izradu studije izvodljivosti gasovoda „Turski tok”, kojim bi gas iz Rusije trebalo ispod Crnog mora da dođe do granice sa Turskom i Grčkom. Investicija bi bila vredna šest milijardi evra.

Ljubinko Savić, sekretar za energetiku Privredne komore Srbije, kaže, da ukoliko bude aktuelizovano ovo pitanje, prvo treba da se zna konačna maršruta. Dilema je da li će gasovod ići samo do granice sa Grčkom i Turskom, ili iz Grčke u Makedoniju i Srbiju….

– Ukoliko bude išao do granice sa Turskom i Grčkom, Srbija bi mogla da računa na snabdevanje iz još jednog pravca, osim ovog sada sa severa, s tim što te količine gasa ne bi našoj zemlji bile dovoljne da se gas koristi i u industriji – kaže Savić.

U tom slučaju najjeftinije bi za nas bilo da se ide na interkonekciju s Bugarskom, jer za taj pravac postoje objektivne mogućnosti. Pravac preko Grčke i Makedonije do Srbije doneo bi veće količine gasa našoj zemlji, ali bi gradnja trajala mnogo duže, budući da Makedonija nema nikakvu gasnu infrastrukturu, kaže on.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da je realizacija „Turskog toka” moguća zbog velikih potreba Evropske unije za gasom, kao i da se zemlje Balkana mogu oslanjati na ruski gas ovim pravcem.

– Problem je, međutim, što Srbija uz Makedoniju i Grčku (koja je na ivici bankrota), nemaju para da same gradi ovaj gasovod, pa je teško verovati da će od ovog posla nešto biti. Čudo bi moglo da se dogodi, samo ukoliko bi Evropska unija rešila da gradi ovaj gasovod, ali ona još nema zeleno svetlo Amerike za to – kaže Vuletić.

Ono što će biti problem i Balkana i Evrope jeste kako će se posle 2019. godine snabdevati gasom, ukoliko Rusija ostane pri odluci da obustavi isporuku preko Ukrajine.

Za Srbiju bi spas mogao biti gasovod „Severni tok 2” koji Rusija gradi sa Nemačkom. I to pre svega zbog toga, kako je potvrdio i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma”, što bi gas ovom maršrutom bio jeftiniji od sadašnjeg tranzita preko Ukrajine.

– Ukrajinski koridor 1,5 puta je duži u poređenju sa „Severnim tokom 2”, gde će naknada za tranzit biti od 2,1 dolara za 100 kilometara, dok trenutna naknada Ukrajine iznosi 2,5 dolara, što je 20 odsto skuplje – objasnio je Miler.

Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, kaže za „Politiku”, da bi u slučaju „Severnog toka 2” i gas za Srbiju bio jeftiniji zbog niže cene tranzita.

– Kako bi gas i pre završetka „Severnog toka 2” bio jeftiniji za Srbiju, pregovaramo sa „Gaspromom” da mesto isporuke ruskog gasa ubuduće bude na srpsko-mađarskoj granici, što bi smanjilo troškove transporta – kaže Bajatović.

Poznato je da Mađarska zbog neravnomerne potrošnje gasa, Srbiji naplaćuje dva do tri puta skuplje tranzit nego ostatku Evrope, jer naša zemlja mora da plaća ove troškove i kada troši i kada ne troši gas, jer mora da zakupi kapacitete, za slučaj eventualnih kriza, a to se odražava na krajnju cenu gasa, kaže Bajatović.

(Jasna Petrović-Stojanović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar