U kafama više šećera nego u „koka-koli”

Birajući između pet mafina i voćnog čaja, svako ko brine o zdravlju izabrao bi ovo drugo, ali ako je u „Starbaksu” naručio najveću šolju čaja sa sokom od grožđa i pomorandžom – isto mu se hvata. Britanska organizacija „Akcija protiv šećera” predstavila je zapanjujuće rezultate svog istraživanja koje pokazuje da su slatke kafe, tople čokolade i slični napici po sadržaju šećera čak gori od po tome ozloglašene „koka-kole”.

Foto: Sardenacarlo/Pixabay.com

Foto: Sardenacarlo/Pixabay.com

Grupa aktivista, uglavnom lekara koji vrše pritisak na vladu i prehrambenu industriju upozoravajući na pogubne posledice šećera po zdravlje, stavila je pod lupu 130 napitaka iz vodećih kafeterija i prodavnica brze hrane. Zaključili su da bi 98 odsto trebalo da dobije „crvenu zastavicu” upozorenja zbog visokog sadržaja jedne od četiri „bele smrti”. Pedeset pet odsto svih analiziranih pića sadrži ukupnu dnevnu preporučenu dozu šećera za odrasle osobe i tinejdžere (30 grama ili oko sedam kašičica) ili više od toga. Trećina sadrži isto ili više nego limenka „koka-kole” (devet kašičica).

Najveći „prestupnik” je „Starbaksov” čaj sa sokom od grožđa, pomorandžom i cimetom, u kojem ima šećera koliko u pet mafina – 25 kašičica, što je trostruko više od dnevnog maksimuma za odrasle. Američki lanac poznat je po ogromnim porcijama. Postoje dve veće šolje od srednje od 340 mililitara – 453 mililitara i 568 mililitara – što podiže ukupnu količinu šećera. Nisu dijetalniji ni napici koje služe „Kosta kofi” i „Kentaki frajd čiken”.

Iz „Starbaksa” su odgovorili da su zacrtali plan da do 2020. godine za četvrtinu smanje količinu šećera u slatkim napicima i da nude gostima dijetalne verzije zaslađivača. „Kosta kofi” je saopštila da su već preduzeti značajni koraci da se smanji sadržaj šećera, dok će u aprilu predstaviti mere za naredne četiri godine.

Kapučina, mlečne kafe, sve vrste toplih čokolada i sličnih kremastih užitaka u kafeterijama „Kosta kofi” u Srbiji služe se u identičnim zapreminama kao u bilo gde u svetu, navode u beogradskom predstavništvu. Reč je o čašama od 340, 450 i 560 mililitara, istih zapremina kao i u „Starbaksu”.

Svako koga zanima koliko kalorija i šećera unese sa svojim omiljenim napitkom može to da proveri na britanskom sajtu kompanije. Tu se jasno vidi da u velikoj toploj čokoladi s karamelom (nije obuhvaćena istraživanjem) ima 97,7 grama šećera, skoro 25 kašičica kao u „Starbaksovom” čaju.

Kada se pogledaju i ostali podaci, ispada da odrasla osoba unese maksimalnu preporučenu dnevnu dozu šećera samo jednom „mokom” srednje veličine, dok će sa nekom velikom toplim čokoladom zadovoljiti četvrtinu dnevnih potreba za kalorijama.

„U domaćem lancu kafeterija ’Grinet’ praksa je da se šećer ne dodaje u napitke, osim u hladne kafe, u koje se zbog lakšeg rastvaranja dodaje slatki sirup”, kaže menadžer jednog lokala. Ali to ne znači da ga nema u sastojcima od kojih se prave tople čokolade i slične poslastice u čaši.

Stručnjaci okupljeni u britanskoj organizaciji zahtevaju da kafeterije odmah ukinu ekstra velike porcije i da se jasnije istaknu podaci o sadržaju šećera. Dodatni problem jeste to što se uz džinovsku „moku” obično pojede i neki slatkiš poput mafina ili kroasana.

„Nije čudo što imamo najveći procenat gojaznih osoba u Evropi”, izjavio je za Bi-Bi-Si profesor Grejem Mekfregor iz pomenute organizacije.

„Akcija protiv šećera” traži od vlade Dejvida Kamerona da se za pet godina u recepturama nezdravih proizvoda količina šećera smanji za 50 odsto, a masti za 20 odsto. I uz to da se uvede porez od 20 odsto na zaslađene napitke i zabrani svaki oblik reklamiranja nezdrave hrane i pića deci i adolescentima. Kameronova vlada se uporno opire porezu na šećer, ali parlamentarni odbor za zdravlje ga podržava kao jednu u nizu mera da bi se smanjila dostupnost nezdrave hrane.

(Jelena Kavaja, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake