U kom voću i povrću je najviše pesticida?

Već drugu godinu zaredom na prvom mestu spiska povrća i voća sa najviše ostataka pesticida ( ili „najprljavijih”) našla se – jabuka. Ovo su objavljeni rezultati ispitivanja koje već osam godina objavljuje američka organizacija za zdravstvenu bezbednost potrošača Environmental Working Group (EWG).

Foto: Beta

Foto: Beta

Ovo udruženje tradicionalno objavljuje godišnji spisak voća i povrća koje ima najviše i najmanje pesticida (liste „prljavih” i „čistih”). Na onoj od „15 najčistijih”, EVG je utvrdio da nijedan plod nije bio „pozitivan” na više od četiri vrste pesticida, a sedam odsto uzoraka imalo je samo jedan otkriveni pesticid, prenose mediji. Analize su otkrile da je ( nakon što je oprano i očišćeno) ostataka pesticida bilo u 67 odsto uzoraka testirane hrane (28.000 uzoraka). Osim jabuke u vrhu liste „prljavih” su celer (koji je godinama bio na prvom mestu) i čeri paradajz. Ono što se naglašava u saopštenju ove potrošačke organizacije je da se „spisak ne razlikuje puno od prošlogodišnjeg, tako da je vidljiva doslednost iz godine u godinu.”

Godinu dana ranije izbijanje jabuke na prvo mesto ozloglašene liste bilo je pravo iznenađenje za kupce. Tamošnji stručnjaci iznose jednu od pretpostavki  da su jabuke prskane nakon berbe kako bi što duže mogle da sačuvaju svežinu u skladištima. Javnost u Srbiji nedavno je obaveštena da su kontingenti jabuka iz Srbije zaustavljeni na granici sa Rusijom zbog povećane koncentracije pesticida iznad granice koje postavljaju ruski propisi. Neki od velikih proizvođača u razgovoru za „Politiku” smatraju da se tako nešto moglo dogoditi samo malim proizvođačima koji zbog nedostatka para za skupe preparate koriste jeftinije ali su prinuđeni da mnogo češće prskaju voće kako bi ga zaštitili. Kako se kraljica voća našla na nepopularnoj poziciji?

– Zaštita jabuke od bolesti i štetočina je veoma složena i zahteva veliki broj prskanja različitim insekticidima i fungicidima. Ipak, dobijeni rezultati u izveštaju američke agencije nisu dovoljno jasni i precizni. Nije navedeno da li su ostaci samo detektovani, ili i registrovani u količinama većim od maksimalno dozvoljenih– objašnjavaju profesorke Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Milica Mojašević i Vesela Karan.

Rezultati najnovijeg, ovogodišnjeg izveštaja EFSA, koji obuhvata više od 12.000 kontrolisanih uzoraka jabuka pokazuju da je u Evropi nešto drugačija situacija. Samo su u 1,3 odsto uzoraka ovog voća registrovane količine ostataka bile iznad maksimalno dozvoljene. Ali učestalija je bila detekcija ostataka u – zobi, salati, kajsijama i jagodama i kretala se od oko dva do pet odsto u odnosu na ispitani broj uzoraka. Prema ovom istraživanju, u zemljama „trećeg sveta” , broj uzoraka sa količinama ostataka iznad maksimalne granice je oko 8,4 odsto. Kako u Srbiji nemamo pouzdane informacije jer, ističu na Poljoprivrednom fakultetu, ne postoji sistematski pristup kontrole ostataka pesticida u povrću i voću.

– Prema našim saznanjima, još ne postoji sistematski pristup. Ispitivanja se sprovode sporadično ili u okviru posebnih projekata. Ovi rezultati nisu, nažalost, dostupni široj javnosti, a verovatno nisu ni objedinjeni– ističu sagovornice „Potrošača” dodajući da u Srbiji nemamo dovoljno jasnu predstavu o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka pesticida u hrani.

Pre desetak godinu, kažu, postojala je inicijativa Ministarstva poljoprivrede da se u okviru jednog projekta počne sa uspostavljanjem elemenata sistema kontrole, pa pretpostavljaju „da će praćenje ostataka u hrani biti rešavano u okviru budućih projekata naših ministarstava sa EU” jer su za planiranje i realizaciju nadgledanja pored materijalnih sredstava, potrebni i drugi preduslovi, recimo, reprezentativni izbor uzoraka i pesticida koji će se ispitivati, obučenost kadrova, akreditovane laboratorije…

Sa druge strane, evropski potrošači, navode Mojašević i Karan, mogu biti relativno spokojni. Poslednji izveštaj EFSA ukazuje na tendenciju pada ostataka pesticida u povrću i voću. Ovaj problem, navode, u zemljama EU rešava se, pre svega, preventivnim merama vođenjem evidencije primene sredstava za zaštitu bilja tokom proizvodnje. U EU je uspostavljen sistem kontrole na nacionalnom nivou, a od 1996. godine i koordinisan na nivou svih zemalja članica.

(Ivana Albunović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar