U Srbiji „cvetaju“ kladionice, brza hrana…

Uprkos činjenici da je Vlada Srbije namenila za nabavku nove opreme za proizvodnju tri puta više novca nego 2015, tek svaka 18. firma u zemlji bavi se proizvodnjom, dok „cvetaju“ uslužne delatnosti, pa je sve više kladionica, restorana, frizerskih i drugih salona…

To potvrđuje i sekretar Sektora za preduzetništvo u PKS Branislava Simanić, navodeći da ove godine jeste otvoreno više novih radnji, ali da su to pre svega restorani, pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni i drugo.

„Vidimo da se mnogo više ljudi odlučuje za otvaranje delatnosti koje su uslužne, a ne proizvodne. Jedan od razloga je, doduše, manjak tražnje za određenom robom“, navela je Simanić.

Ona je podsetila da je država usvojila Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. i da je predviđena izmena pojedinih zakona, čime bi se omogućilo smanjenje troškova poslovanja.

„Planirano je i smanjenje parafiskalnih namata kojih ima više od 100 čime bi država stimulativno uticala na sve koji se odlučuju za proizvodnju. Akcionim planom je, takođe, prediviđeno smanjenje sive ekonomije, jer nelojalna konkurencija obeshrabrujuće deluje na sve koji žele da započnu biznis, a pogotovo onih koji žele nešto da proizvode“, rekla je ona.

Preduzetnik treba da ima poslovnu ideju, dodala je, a obaveza je države da finansijski pomogne realizaciju, pre svega kroz biznis planove i besplatne usluge.

U Mreži za poslovnu podršku je rečeno da u ukupnoj strukturi od 92.000 privrednih društava u Srbiji, koja predaju završne finansijske izveštaje, tek se svaka 17. ili 18. firma bavi proizvodnjom.

„Ulaganje u proizvodnju u osnovi je skupo, zato što se se u otvaranje jednog proizvodnog pogona ulaže između dve i po do četiri godine da bi tek nakon tog perioda počeo da donosi stabilne prihode, vraća uloženi novac i pravi neku dobit“, objašnjava direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Kod usluga, međutim, potrebno je ulaganje tek nekoliko meseci, na primer u informaciono-komunikacionoj industriji, a najviše dve godine, kao što je slučcaj u hotelijerstvu i nekim drugim sličnim granama, objašnjava Rajić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.