U Srbiji se ne rade DNK testovi hrane

DNK analize hrane postaju neizbežan način zaštite bezbednosti potrošača, ali se u Srbiji ovakvi testovi ne sprovode i pored sve većeg broja prevara na tržištu, saznaje „Politikin” Potrošač.

Foto: Beta

Foto: Beta

Direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije dr Dobrila Jakić- Dimić ističe da ne zna nijednu instituciju u Srbiji koja radi DNK analize hrane.

– Ispitujemo DNK molekule kod potvrđivanja zaraznih bolesti kod životinja kao što su kuga, slinavka i šap… Znam da se rade takvi testovi iz biljnih hraniva. Metoda bi bila ista i za analize hrane, naravno uz drugačiju pripremu. Međutim, za to nam nedostaju propisi, a ako ih zakonodavac uspostavi sigurno će se naći laboratorija koja će biti ovlašćena za takve poslove – objašnjava naša sagovornica. Ona smatra da bi ovu oblast trebalo zakonski regulisati i uvesti takve analize jer su DNK testovi pouzdan način da se otkriju falsifikati na tržištu.

– Tu posebno mislim na preglede prerađevina od mesa, pašteta i kobasica jer znamo da se ovi proizvodi prave od nižih kategorija mesa. Međutim, izgleda da je potreban veći pritisak potrošača da bi se propisi menjali. Metodologija nije problem jer su to domaće laboratorije osposobljene za takvu vrstu analiza – kaže dr Jakić-Dimić.

I u Upravi za veterinu dobili smo potvrdu ove informacije.

Rečeno nam je da „u sklopu službenih kontrola veterinarska inspekcija nije donosila naloge za ovu vrstu ispitivanja”.

– DNK analiza nije propisana kao obaveza, a eventualna sumnja bi predstavljala pokretanje istražnih radnji koje bi uključile i druge nadležne organe i institucije a ne samo Upravu za veterinu – navodi se u odgovoru inspekcije.

Da potrebe ipak ima pokazuje nebrojeno primera sa drugih, razvijenih tržišta. Od afere sa konjskim i goveđim mesom do dokaza koji stižu iz Evrope i Amerike da se potrošačima u ribljim proizvodima podvaljuje jeftinije meso umesto skupljeg. Na red će sigurno doći i suhomesnate prerađevine kao proizvodi gde su moguće najprofitabilnije malverzacije. Tim pre što uvoz mesa sa drugih tržišta u Srbiju iz godine u godinu raste. Samo u u toku 2012. godine uvezeno je više od 16.000 tona mesa, što u smrznutom, što u svežem stanju. Podaci Uprave carina pokazuju da je prošle godine u inostranstvu nabavljeno 7.480 tona živinskog mesa, 155 tona junećeg i 8.696 tona svinjskog. Najveći uvoznici su upravo vodeće mesne industrije u našoj zemlji, a kako kažu uvozna sirovina završava u prerađevinama od mesa. A upravo DNK testovi potpuno sigurno utvrđuju poreklo mesa u prerađevinama, odnosno da li zaista kupujemo ono što piše na deklaraciji. Recimo, brzo može da se ustanovi šta se nalazi u smesi jeftinih kobasica i da li su one zaista sto odsto domaće ili u njima ima odmrznutog „škarta” sumnjivog kvaliteta.

DNK testovi su u centru pažnje od afere sa konjskim mesom od pre nekoliko meseci, kada je Evropska komisija naložila državama EU da urade na hiljade sofisticiranih analiza goveđeg mesa i prerađevina. Istraživanje pokazuje da su čak i države u regionu preduzele preventivne mere. U Sloveniji ovakve analize sprovode veterinarske službe, dok se u Hrvatskoj DNK testovi rade u jednoj vrhunski opremljenoj privatnoj laboratoriji u okviru projekta koji finansira država. Odnedavno hrvatski trgovinski lanci samoinicijativno zbog zaštite potrošača proveravaju neke proizvode koje prodaju, kao i proizvođači mesa koji traže analizu sledivosti svog mesa kako bi dobili potvrdu kvaliteta svojih proizvoda.

(Ivana Albunović, Stefan Despotović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake