Većina zgrada u Srbiji rasipa energiju

Foto: Beta

Oko 70 odsto izgubljene energije u Srbiji odlazi kroz prozore i zidove. U Evropi je trenutno ta situacija za nekih 20 do 30 procenata bolja sa tendencijom daljeg i energičnog poboljšanja.

Izgubljena energija predstavlja zapravo izgubljeni novac jer dobro izolovana zgrada, ulaganjima, od rasipnika može postati štediša, pa čak i proizvodjač energije.

Evropska računica investiranja u izolaciju je sledeća: Na jedan uloženi evro, vraća se sedam i po evra u relativno kratkom roku od tri do osam godina.

Evropska komisija izdala je direktivu (Energy Performance of Buildings Directive) da svi novosagradjeni objekti budu takozvane nulte energetske zgrade, koje proizvode i troše vlastitu energiju. To je nešto što u relativno bliskoj budužnosti očekuje i Srbiju.I dok će se moderna arhitektura u bliskoj budućnosti baviti pitanjem kako od stana napraviti što bolji termos, pitanje je šta raditi sa starim zgradama koje troše energiju kao ruski plemić u egzilu.

Primera radi, nova zgrada po kvadratnom metru troši manje od tri odsto lož ulja godišnje, dok stara zgrada troši od 20 do čak 65 litara. U Evropi je 35 odsto zgrada starije od 50 godina. U Srbiji je 33 odsto zgrada starije od 50 godina, a 45 odsto starije od 25 godina. Ovo je period koji se poklapa sa ekspanzijom posleratne izgradnje.

Evropska komisija je, dakle, analizirala i procenila da zgrade predstavljaju veliki problem za životnu sredinu ali istovremeno nude i neka rešenja, naročito kada je reč o potencijalu za privredni rast.

Samo proizvodnja izolacionih materijala u naredne dve decenije mogla bi da privuče do dva miliona novih radnih mesta.

Zvanične analize Evropske komisije govore da bi ukupna ulaganja od 45 miliona evra u renoviranje starih objekata mogla na godišnjem nivou da otvore fantastičnih 760 hiljada novih radnih mesta.

U Srbiji postoji veliki potencijal za uštedu energije i implementaciju mera energetske efikasnosti u izgradnji i održavanju zgrada, naročito ako se uzme u obzir da je potrošnja struje dvostruko veća nego u Evropskoj uniji.

U skladu sa evropskim trendovima i srpska država je na sebe preuzela obavezu da do 2018. ostvari uštedu od devet odsto u odnosu na potrošnju iz 2008.

Najmanje 60 odsto finalne energije troše zgrade. Većina gradjevinskih objekata u Srbiji, stambenih zgrada i kuća pripada najnižem energetskom razredu, a koji ukazuje količinu potrebne energije za grejanje na godišnjem nivou, navodi se u analizi Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju (GIZ).Primarne mere za unapređenje energetske efikasnosti usmerene su na pretvaranje postojećih objekata u „male“ potrošače energije. To se, između ostalog, postiže postavljanjem adekvatne spoljne izolacije, zamenom spoljne stolarije, a nakon toga unapređenje sistema grejanja.

Na konkretnom primeru, trošak izolacije krova porodične kuće u umerenom klimatskom području iznosi 30 evra po metru kvadratnom. Godišnja ušteda nakon postavljanja izolacije tog krova je 7,5 evra po metru kvadratnom godišnje.

Stanovnici Evrope prilikom kupovine nekretnina veoma vode računa u kakvom je energetskom stanju predmet kupovine. Energetski efikasna zgrada ima veću vrednost i višu tržišnu cenu. Takav trend će se neminovno proširiti i na srpsko tržište nekretnina jer cene energenata imaju jasan i konstantan trend rasta.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar