Velika kriza istanbulskog Grand bazara

Politička nestabilnost, pogotovo posle učestalih bombaških napada terorista i neuspelog pokušaja vojnog udara, doveli su do nepovoljnih ekonomskih kretanja u zemlji, što se oseća i na čuvenoj tržnici u milionskom gradu na Bosforu.

Foto: Beta

Foto: Beta

Trgovci u čuvenoj Kapali čaršiji u Istanbulu, ili Grand bazaru, kako neki zovu taj stari tržni centar, ove godine hvataju se za glavu pošto nema turista, a samim tim ni kupaca. Posledice političke krize koja već duže vreme pogađa zemlju, pogotovo posle pokušaja vojnog udara sredinom jula, oterala je mnoge kupce, biznismene, strane turiste.

„Ovog leta i jeseni nema evropskih turista koji su ovde ostavljali velike pare, nema zapadnih biznismena kao ni Japanaca. Jedino stižu Arapi, ali to je nedovoljno”, prenose lokalni mediji žalopojke sa Grand bazara, ogromnog tržnog i turističkog centra u starom evropskom delu grada na Bosforu, najveće pokrivene pijace na svetu. Ona je nekad bila Volstrit Bliskog istoka i Balkana, ali je i danas pouzdan indikator ekonomskih kretanja u Turskoj. Bez obzira na to što višemilionski Istanbul ima modernu robnu berzu i devizno tržište.

Kapali čaršiju je počeo da gradi sultan Mehmed Drugi, odmah pošto je 1453. godine zauzeo Konstantinopolj. To je s vremenom postao trgovački grad u velikom megalopolisu. Ona je kasnije više puta dograđivana, pogotovo što su je nekoliko puta razarali jaki zemljotresi i veliki požari. Danas se prostire na 30 hektara, ima tri hiljade prodavnica, 80 uličica, 15.000 trgovaca, džamiju, 18 ulaza. Najčuveniji je onaj koji nosi ime sultana Bajazita na kome piše: „Bog voli trgovce.”

Alah verovatno i dalje nema ništa protiv prodavaca, ali su ih kupci ove godine – domaći i oni koji stižu sa pasošima – najčešće zaobilazili. Sve je počelo posle rušenja ruskog vojnog aviona u novembru prošle godine: ovog leta u Istanbulu, Antaliji i drugim letovalištima ruski jezik praktično nije mogao da se čuje iako su oni poslednjih godina bili glavni gosti, koji su u Turskoj ostavljali milijarde dolara. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je Vladimiru Putinu u junu „izrazio žaljenje” zbog tog incidenta i obnovljena je međusobna ekonomska saradnja koja je mesecima bila „na ledu”. Ali, ova poslovna godina je izgubljena. Posle nekoliko terorističkih bombaških napada u centru Istanbula i Ankari, u kojima je stradalo i nekoliko desetina stranih turista, ove godine izostali su takođe i Nemci, Englezi, Skandinavci pošto ne žele da rizikuju kada krenu na odmor.

„Ovo je jedna od najtežih godina koje se pamte”, prenosi „Hurijet” reči zvaničnika Antalije, mediteranskog grada koji slovi kao velelepni turistički centar i praktično živi od stranih gostiju. Ovog leta plaže u tom letovalištu su bile poluprazne.

Posle pokušaja vojnog udara 15. jula Turska sada leči rane i obračunava se sa pučistima. U vladajućoj AKP pokušavaju da umire javnost („Zemlja je bezbedna, a privreda jaka”, kažu u vladi), ali ekonomska kretanja to baš ne potvrđuju.

„Građani ne znaju šta ih čeka sutra i uzdržavaju se od kupovina”, žale se trgovci na Kapali čaršiji. Zbog krize i pada prometa mnogi su bili prisiljeni da zatvore dućane jer nisu mogli da zarade ni za kiriju.

Kriza se očituje i u globalnim ekonomskim kretanjima. Vlada ove godine očekuje privredni rast od svega dva-tri odsto, dok je ranije bio pet do osam procenata. Eksperti, međutim, tvrde da je to preterivanje i da će to povećanje u 2016. biti 2,5, najviše tri odsto.

Politička nestabilnost, pogotovo posle pokušaja vojnog udara, dovela je do nepovoljnih ekonomskih kretanja: pada izvoza i smanjenje turističkog prometa za 35 procenata, odnosno pet milijardi dolara. Kurs nacionalne valute je ove sedmice dostigao rekordno nizak nivo (jedan dolar 3,10 lira). Povećan je i platni deficit zemlje za dve milijarde dolara. Posledice političke krize ća se, kako se strahuje, produbiti, pogotovo što se najavljuje promena ustava i uvođenje predsedničkog sistema vladavine. Tome se protive opozicione stranke jer strahuju da će to biti vladavina jednog čoveka, Redžepa Tajipa Erdogana. Ne isključuje se ni raspisivanje referenduma pošto vladajuća Partija pravde i razvoja nema dvotrećinsku većinu u parlamentu. Politički rivalitet i nestabilnost je poslednjih meseci izazvala podozrenje kod stranih investitora koji ne žele da ulažu svoje pare tamo gde se često puca, gde se pouzdano ne zna šta će biti sutra.

Autor: Vojislav Lali, Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar