Voda u Srbiji mora da poskupi

U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude usvojena Strategija za upravljenje vodama do 2034. koja predviđa ulaganje od čak 8,5 milijardi evra u tom periodu, ali i dostizanje ekonomske cene vode od 1,35 evra po metru kubnom, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije.

Foto: Beta

Foto: Beta

Predstavnici Svetske banke su istakli da je cena vode u Srbiji socijana, zbog čega se nedovoljno ulaže u vodosnabdevanje i kanalisanje vode, a za šta bi godišnje biklo neophodno izdvojiti najmanje 200 do 300 miliona evra.

U Srbiji se sada izdvaja, na republičkom i lokalnom nivou, između 100 i 150 miliona evra.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, PKS i SB organizovali su stručni skup na kojem su predstavljeni nacrti uredbi u oblasti vodnih usluga u Srbiji.

To su Nacrt uredbe o utvrđivanju metodologije za obračun cene snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda i cene sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije i Nacrt uredbe o utvrđivanju kriterijuma za određivanje referentne cene vode.

Stručnjak Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ Slađana Milojković rekla je da bi te uredbe trebalo da budu usvojene krajem 2016. ili početkom 2017. godine.

„Predviđeno je da se ekonomska cena vode od 1,35 evra po metru kubnom dostigne u periodu od pet do šest godina nakon usvajanja strategije. To poskupljenje će biti sukcesivno i neće svuda biti isto, već je reč o proseku. To moramo da uradimo kako bi obezbedili kvalitetnu vodu budućim generacijama“, naglasila je Milojković.

Ona kaže da je situacija u Srbiji u oblasti komunalnih deleatnosti, vodosnabdevanja i kanalisanja vrlo šarolika i da su u pojedinim opštinama ili komunalinim preduzećima cene vode za piće za stanovništvo dva do tri puta niže u odnosu na cene koje plaća privreda za istu uslugu.

„Imamo situaciju da su cene za kanalisanje ili sakupljanje odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda dva do četiri puta niže od cene vodosnabdevanja. Kolika će biti cena i zašto su toliko velike razlike – zavisi od komunalnog preduzeća, ali i od kapaciteta same opštine. Nažalost, u većini opština je cena vode jako niska i mnogo opština mora i svojih budžeta da izdvaja određeni deo sredstava za tekuće investiciono odrzavanje“, rekla je Milojković.

Takođe, ni stepen napalate nije 100 odsto, dodala je ona.

Strategija predviđa da se do 2034. uloži 8,5 milijardi evra u poboljšanje infrastrukure za vodosnabdevanje, kanalisanje i zaštitu od poplava, bujica i erozija.

Dobar deo tih sredstava, prema njenim rečima, treba obezbediti iz sopstvenih sredstava, a jedan od načina obezbeđenja su nakande za vode.

„Mi danas imamo nakande za vode koje su simbolične i već godinama nisu menjane, a u svetu i pogotovo u Evropi se dosta pažnje posvećuje toj vrsti prihoda. Osim te naknade koja bi bila deo Fonda za vode, za koji se zalažemo kroz strategiju, računa se da će dosta sredstava obezbediti lokalna samouprava kroz cenu vode“, rekla je ona.

Da bi lokalna samourpava i komunalna preduzeća mogla da obezbede kvalitetnu vodu za piće za sve stanovnike, privredu i ustanove, neophodno je stano ulagati u infrastrukturu i zato je neophodno obezbediti ekonomsku cenu vode, kažu stručnjaci.

Predstavnik Svetske banke Dejvid Mišod je rekao da je voda u Srbiji dobrog kvaliteta, ali da ima socijalnu cenu, zbog čega se ne ulaže dovoljno u infrastrukturu, kao i da treba još dosta da se radi na izgradnjivanju pogona za preradu otpadnih voda.

On kaže da je SB analizirala više od 400 komunalnih preduzeća u podunavskom slivu i da je u komunalinim preduzećima za vodosnabdevanje u Srbiji primećeno, na primer, da imaju dosta više zaposlenih nego što je to slučaj u EU.

„Takođe, Srbija nije najsiromašnija u regionu, a ima jednu od najnižih cena vode“, rekao je Mišod dodajući da se Subotica najviše priblžila ekonomskoj ceni, ali i da tamo trošak za vodu iznosi svega dva odsto prihoda domaćinstva.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar