Za Srbiju ključan dogovor s MMF
Evropska komisija je u ekonomskoj analizi ocenila da su bitan dogadjaj proteklih meseci u Srbiji bili formiranje vlade i stend-baj aranžman s Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) s kojim se sad očekuje dogovor o poreskoj politici i budžetu za 2017. godinu.
U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, ističe se da su u srpskoj novoj vladi zadržali položaje ministri važnih resora, uključujući finansije i dodaje da je vlada stavila do znanja da ne namerava da povlači raspoloživa sredstva od 755 miliona evra iz aranžmana predostrožnosti s MMF.
U Srbiji je, kako je navedeno, posle snažnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,8 odsto u prvom tromesečju i usporenijeg rasta od dva odsto u drugom kvartalu, rast ipak postojan, uz porast investicija od 4,9 odsto i izvoza od 10 procenata, što utiče na dalji oporavak.
Posle dužeg razdoblja smanjivanja, javna potrošnja je porasla za 4,6 odsto, a privatna za 1,3 odsto u drugom tromesečju i pokazatelji govore da se to kretanje nastavilo.
Veća potražnja je uticala i na veći uvoz, i to od 7,9 odsto, a industrijska proizvodnja u Srbiji je posle razdoblja pada ponovo počela da raste u julu i dostigla 5,1 odsto u avgustu u odnosu na isto razdoblje prošle godine.
EK navodi da je došlo do većeg otvaranja novih radnih mesta, zaposlenih u Srbiji sad ima nešto preko dva miliona, nezaposlenost je pala na 15,2 odsto radno sposobnog stanovništva, što je najniža stopa poslednjih godina, uprkos stalnom gubitku radnih mesta u javnom sektoru.
Budžetska politika srpske vlade je i dalje vrlo istrajna i stalno daje rezultate iznad postavljenih ciljeva prihoda i deficita, pa su krajem avgusta budžetski prihodi porasli za 9,9 odsto.
Budžetski deficit, koji je prošle godine bio minus 3,7 odsto BDP, sad je minus 3,1 odsto, a procena za iduću godinu je da će pasti na minus 2,9 odsto BDP.
Javni dug Srbije i dalje se uvećava i pošto je prošle godine dostigao 74,1 odsto BDP, za ovu godinu se procenjuje da će biti 78,6 odsto, a u 2017. 79,9 odsto BDP.
Javni dug je 2014. iznosio 68,3 a 2011. godine 44,2 odsto BDP.
Srpska ekonomija je nastavila da uživa koristi od niskih medjunarodnih cena energenata, naročito nafte, tako da je vrednost uvoza energije bila za četvrtinu niža nego u istom razdoblju prošle godine, a energenti predstavljaju stavku od 20 odsto uvoza.
U ekonomskoj analizi EK se dodaje da je otud „na kretanje tekućeg platnog bilansa snažno uticao deficit u robnoj trgovini“.
Direktne inostrane investicije su u letnjim mesecima porasle, naročito kad je reč o „dugovnim instrumentima“, dostigavši milijardu i 54 miliona evra i pokrivajući preko 150 procenata tekućeg platnog bilansa za osam meseci ove godine.
Inflacija je ostala ispod utvrdjenog cilja srpske centralne banke, mada je u avgustu mahom zbog porasta cena hrane iznosila 1,2 odsto u odnosu na isti mesec 2015.
Centralna banka je intervencijama uticala na stabilnost monetarnog tržišta pa je otkupom 445 miliona evra u julu i avgustu uvećala strane devizne rezerve na 9,6 milijardi evra, što pokriva šestomesečni uvoz robe i usluga.
Takodje se ističe da su niže interesne stope i porast ekonomske aktivnosti uticali na to preduzeća uzimaju više kredita i reč je o porastu od 6,4 odsto u avgustu, dok je porast kredita za domaćinstva premašio devet odsto.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.