Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga?

Atina je u poslednjem trenutku odlučila da sebi napravi malo manevarskog prostora i iznenadi međunarodne kreditore zatraživši da objedini četiri tranše duga i do kraja meseca uplati sve, a to je učinila koliko iz taktike, toliko i iz nepoverenja prema svojim partnerima, ocenjuje francuska štampa.

Ovaj potez, koji je naišao na pozitivan odgovor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), omogućuje vladi premijera Aleksisa Ciprasa da smanji pritisak na pregovore i dobije na vremenu, kako bi mogla da pripremi svoju većinu, članove Sirize, da prihvate budući sporazum, navodi pariski list „Mond“.

Atina, koja je prema prvobitnom sporazumu trebalo da danas pošalje prvi ček od 300 miliona evra MMF-u, a potom još tri – 12. juna 336 miliona evra, 16. juna 560 miliona evra i 19. juna 336 miliona evra, sada bi trebalo da ukupnu sumu od 1,6 milijardi evra isplati 30. juna.

Ovo je prvi put, otkako su doneti prvi planovi o pomoći Grčkoj 2010. godine, da Atina ne ispoštuje na vreme jedan od rokova za otplatu duga.

Zahtev Grčke upućen MMF-u bio je „hladan tuš“ za njene kreditore – Evropsku centralnu banku i EU, s obzirom na to da je Ciprasova vlada više puta poslednjih dana najavila da će 5. juna sigurno isplatiti prvu tranšu.

Zemlja čije su kase skoro prazne imala je, prema neimenovanim evropskim izvorima, sredstava da vrati 300 miliona evra, ali verovatno ne i 336 miliona koje je trebalo da vrati 12. juna, a da i ne govorimo o preostalim milionima koje je u još dve rate trebalo da vrati do kraja meseca, navodi se u analizi.

Da je isplatila prvu tranšu duga MMF-u, grčka vlada bi bila primorana da u narednim satima ili danima postigne politički sporazum kako bi pozajmice koje su uslovljene tim sporazumom, koje bi trebalo da iznose ukupno 7,2 milijardi evra, mogle brzo da budu odblokirane, objašnjava „Mond“.

Dva neimenovana izvora bliska pregovorima kažu da, a priori, zahtev koji je Atina uputila MMF-u ne bi trebalo da ugrozi njene pregovore sa poveriocima, iako, kako navode, „to ne doprinosi poboljšanju atmosfere na pregovorima“.

Ako se nemačka kancelarka Angela Merkel nadala da će izbeći Grčku kao „gorku temu“ na predstojećem sastanku G7 u Bavarskoj, nade su joj možda bile uzaludne, primećuje pariski list.

Kancelarka od 1. juna gotovo neposredno rukovodi pregovorima zajedno sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, pošto oboje žele da neizostavno spreče oglušenje Atine o obavezu isplate duga, koje bi imalo dalekosežne posledice po evrozonu.

(Tanjug)

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.