Zemlje zone evra prvi put razgovarale o olakšavanju grčke dužničke krize

Evropski ministri finansija juče su prvi put raspravljali o merama za ublažavanje masivnog tereta duga Grčke usred zabrinutosti da bi se Međunarodni monetarni fond mogao povući iz tekućih pregovora o pomoći toj zemlji.

Na pregovorima u Briselu ministri iz 19 zemalja zone evra razgovarali su o kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim merama koje se mogu preduzeti da bi se pomoglo Grčkoj, ali su odbili da razmotre bilo kakvo direktno kresanje njenog duga.

Procenjeno je da dug Grčke ove godine može šiti 333 milijarde evra što je oko 180 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda, a MMF smatra da će biti isuviše teško postići ciljani primarni suficit koji su kreditori utvrdili za Grčku da bi obezbedili milijarde evra iz svojih kredita za pomoć.

Zemlje Evrogrupe su do sada,odbijale da raspravljaju o smanjenju duga dok se ne obavi dugo odlagana revizija efikasnosti Grčke u sprovođenju mera štednje radi obezbedjenja 86 milijardi evra paketa pomoći odobrenog prošle godine.

Ali predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblem je u ponedeljak priznao da je „pošteno pretpostaviti da će se postaviti pitanje održivosti duga“ Grčke u narednim godinama.

On je rekao da su ministri razmotrili kratkoročne korake za optimizaciju upravljanja dugom Grčke, srednjoročne mere kao što je duži rok optplate i period počeka pošto se tekući program završi 2018. godine, a ministri su procenili i da li će biti potrebne dodatne mere u godinama posle 2018. godine.

Dijselblem je rekao da je „isuviše rano da se kaže“ da li će razmotrene mere zadovoljiti MMF. On je rekao da će tokom narednih nedelja u razgovorima na tehničkom nivou biti precizirane mere i da se nada da će daljeg napretka biti kada se ministri ponovo sastanu 24. maja.

Vreme je od suštinske važnosti za premijera Grčke Aleksisa Ciprasa čija vlada treba da jula isplati 2,3 milijarde evra duga.

Cipras je pozdravio odluke Evrogrupe.

„U suštini, ova revizija se završava bez dodatnih mera (štednje)… a posebno je pozitivno što se otvara put ka vitalnom olakšanju duga“, rekao je on u Atini, pošto je o toku sastanka obavestio predsednika Grčke Prokopisa Pavlopulosa i lidere opozicionih stranaka.

„To je pozitivna poruka za investitore i za tržište, kao i za grčki narod, posebno za srednji sloj i za one s nižim prihodima koji nose veliki teret. Oni zaslužuju neku dobru vest“, rekao je Cipras.

U Briselu, grčki ministar finansija Euklid Cakalotos je izrazio olakšanje što je najzad počeo razgovor o olakšavanju duga.

„Veliko je olakšanje što sada razgovaramo o detaljima“,  rekao je on novinarima posle sastanka.

„Mislim da još sve nije rešeno, ali mnoge stvari su rešene i treba očekivati da će svi delovi te slagalice biti na mestu 24. maja“, rekao je on.

MMF želi da države evrozone pristanu da otpišu deo novca koji im Grčka duguje. Mnoge države, na čelu s Nemačkom, do sada su odbacivale tu ideju, mada se mogu postarti da pomognu Grčkoj produžavajući rokove za otplatu duga i snižavajući kamatne stope.

„Kresanje nije na stolu!“, insistirao je ministar finansija Finske, Aleksandar Stub.

Paket kreditne pomoći, dogovoren prošle godine, treći je za Grčku od 2010. godine. Međutim, revizija efikasnosti Atine u sprovodjenju potrebnih mera štednje je trebalo da bude završena pre šest meseci.

Ministri su nagovestili spremnost da podrže isplatu sledeće kreditne tranše Grčkoj, te je Dijselblem rekao da će tehnički posao na reviziji biti verovatno završen narednih nedelja.

Evrogrupa se sastala pošto je Skupština Grčke u nedelju odobrila reforma penzionog i poreskog sistema. Reforme koja će povećati doprinose za socijalno i penziono osiguranje i znatno povisiti porez na prihod gradjana, naišla je na žestok otpor sindikata koji su pokrenuli proteste i štrajkove, uključujući trodnevni generalni štrajk od petka.

Grčka ekonomija je u velikim teškoćama posle šest godina smanjivanja budžeta što su tražili kreditori da bi se smanjio teret javnog duga te zemlje. Grčkoj su krediti kao pomoć bili potrebni jer je isključana s međunarodnog kreditnog tržišta 2010. godine zbog zabrinutosti investitora za njene javne finansije. Oko četvrtine radne snage je sada nezaposleno.

Grčki ministar rada Jorgos Katrugalos je rekao da Vlada neće prihvatiti „dodatne akcije“ za smanjenje državnih rashoda iznad onoga na šta je pristala prošlog leta, kada je Atina iznenada napustila politiku protiv finansijske pomoći i potpisala treći paket pomoći. Ona je to učinila zbog nelikvidnosti u otplati dugova, što se može ponoviti predstojećeg leta ako ne bude napretka u pregovorima o paketua pomoći, i da bi izbegla katastrofalan izlazak iz evrozone.

MMF želi da se Grčka saglasi s dodatnim budžetskim aktivnostima kojih bi bilo ako ne postigne zadate ciljeve, ali su protiv toga Grčka i druge članice evrozone, kreditori. Ministri su razgovarali o mehanizmu dodatnih mera „za svaki slučaj“ koje bi mogle biti primenjene ako Atina ne uspe u onome što je dogovoreno.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.