EK: Privatizacija nije donela veću transparentnost vlasništva medija

Foto: Beta

Paket zakona za medijski sektor Srbije tek treba da bude primenjen u punoj meri a privatizacija državnih medija nije dovela do veće transparentnosti vlasništva, niti izvora finansiranja medija, uključujući državno, ocenjuje se u izveštaju EK o napretku Srbije na putu u EU.

Srbija je postigla odredjeni nivo pripreme u oblasti slobode izražavanja, navodi se u Komisijinom godišnjem izveštaju objavljenom danas ali i konstatuje da u poslednjih godinu na tom planu nije zabeležen nikakav napredak.

Kako bi uklonila nedostatke u sektoru slobode izražavanja, Srbija u narednom periodu treba posebno da se fokusira na stvaranje okruženja u kome će se sloboda izražavanja iskazivati bez prepreka, pretnji, fizičkih napada, podsticanja na nasilje i u kome će slučajeve narušavanja privatnosti novinara i blogera rešavati pravosudni organi a ti slučajevi biti javno osudjeni.

Takodje Srbija treba da obezbedi punu primenu medijskih zakona, kao i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) bude operativno u punoj meri kako bi se podržala uredjivačka nezavisnost u medijima.

Srbija treba i da obezbedi finansiranje javnih servisa i podrži ih da rade u javnom interesu, kao i da obezbedi sredstva države za kofinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu u skladu sa važećim propisima radi osiguranja transparentnosti i jednakih mogućnosti.

U delu izveštaja o poglavlju 10 u pregovorima o članstvu u EU, koje se odnosi na informaciono društvo i medije, navodi se i da pravni status novinske agencija Tanjug i njenog finansiranja mora da se razjasni i dovede u sklad sa postojećim zakonima.

Upozorava se i da REM radi sa samo šest umesto devet članova i da parlament treba da odobri novi statut i poslovnik REM u skladu sa zakonom o elektronskim medijima.

REM, kako se ocenjuje, i dalje nema nezavisnost potebnu za praćenje elektronskih medija sa ciljem da se osigura da ispunjavaju programske obaveze.

U domenu audiovizuelene politike ukazuje se i na privremeno rešenje za finansiranje javnih servisa koje za posledicu ima neizvesnost oko uredjivačke nezavisnosti i stabilnog finansiranja Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

Zakoni o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim servisima ne primenjuju se u punoj meri, ukazuje Evropska komisija.

Ukupna ocena za Srbiju u vezi informacionog društva i medija je da je umereno spremna i da je ostvarila odredjeni napredak, naročito usvajanjem zakona o informacionoj bezbednosti.

Posebnu pažnju, navodi se u izveštaju, Srbija u narednom periodu treba da posveti obezbedjenju operativne nezavisnosti Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i jačanju administrativnih i inspekcijskih kapaciteta resornog ministarstva, kao i obezbedjenju sveobuhvatne regulative sektora reklamiranja.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar