Najviše se gine na putevima u Srbiji

Od prve polovine juna i početka turističke sezone, na srpskim putevima dogodilo se oko 6.000 saobraćajnih udesa u kojima je poginula 121 osoba, pokazuju podaci Uprave saobraćajne policije.

Prema rečima Aleksandra Radenkovića iz Uprave saobraćajne policije, to je 16 poginulih više nego u istom periodu prosle sezone, iako je broj saobraćajnih nesreća na približno istom nivou.

On je istakao da se u vreme letnjih godišnjih odmora događa ubedljivo najveći broj saobraćajnih nezgoda, jer je tada na putevima više vozila, a povećan je i broj dvotočkaša, kao i pešaka na ulicama.

„Analize koje smo mi u uradili pokazuju da je u poslednjih 10 godina, u periodu turističke sezne, prosečo godišnje ginulo čak 300 osoba. Prepoznali smo problem, pa je prosek znatno smanjen u poslednje tri godine“, rekao je Radenković.

Prema njegovim rečima, od početka godine na drumovima u Srbiji dogodilo se oko 20.000 saobraćajnih udesa, u kojima je poginulo 330 osoba, dok je oko 11.000 osoba teže ili lakše povređeno.

„U poređenju sa istim periodom prethodne godine, broj poginulih je,  nažalost, povećan za oko devet odsto, dok je broj povređenih povećan za oko šest procenata“, kaze Radenković.

On ističe da policija kontinuirano sprovodi akcije pojačane kontrole saobraćaja, koje su prvenstveno usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja prekoračenja brzine, upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola i  nevezivanje pojasa.

Upravo ta tri prekršaja su institucije EU koje se bave bezbednošću saobraćaja okarakterisale kao „tri ubice“.

Radenković je apelovao na sve vozače da u toku turističke sezone pokažu malo više strpljenja i razumevanja u saobraćaju i da ne pokušavaju da vreme, koje su izgubili na graničnim prelazima ili naplatnim stanicama, nadoknade brzom vožnjom.

Profesor saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić smatra da se zakasnilo sa prevencijom, te da se plaća danak svemu tome na putevima, jer nije bilo medijske kampanje pred početak letnje sezone.

Uzroci nesreća na autoputevima su, kako kaže, dugo čekanje na ulasku i izlasku sa auto puta ili graničnim prelazima, pa vozači brzom vožnjom pokušavaju da nadoknade izgubljeno vreme.

„Zamislite vozača koji je krenuo iz Švedske u Grčku pa stoji na Horgošu ili Batrovcima, koji nakon toga gleda da nadoknadi izgubljeno  vreme i divlja kroz Srbiju. Takođe, temperatura u vozilu po ovakvom vremenu, bez obzira na klimu, nije prijatna“, kaže Vujanić.

Rigoroznija kaznena politika ne bi smanjila broj saobraćajnih nesreća, kaže on, jer je iskustvo pokazalo da ona daje rezultate samo u prvih nekoliko meseci, a posle toga da rezultata nema, već akcenat treba staviti na prevenciju, kao što rade zapadne zemlje.

Vujanić kaže da je jedan od preduslova za preventivu više policije na važnim saobraćajnicama, jer se pokazalo da vozači ne prave prekršaje ako vide da je njihovo ponašanje praćeno.

„Ako vide policajca na raskrsnici ili kameru koja snima niko neće proći kroz crveno. Onog momenta kada je učesnik u saobraćaju svestan da se njegovo ponašanje prati i da neko gleda da li se on ponaša u skladu sa propisima, tada se kloni nepravilnog ponašanja“, naglašava Vujanić.

On kaže da bi samo prisustvo policije na važnim saobraćajnicama mnogo pomoglo, da razume da MUP ima ograničena sredstva, ali da se na tome ne bi smelo štedeti.

„Onda ne bismo imali kao prošle noći pet poginulih, jer su to takve štete za porodicu i društvo da se ne mogu opravdati nikakvim uštedama“, naglašava Vujanić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.