Martovski pogrom: Obeležava se 12 godina od nasilja na Kosovu (video)

Foto: Beta

Danas se navršava 12 godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga, u kojima je 19 ljudi izgubilo život, a više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova u koje se do danas nisu vratili.

Centralna manifestacija obeležavanja tog događaja biće održana u Gračanici, a u školama će prvi čas biti posvećen tom najvećem antisrspkom nasilju u kome je, kako se procenjuje, učestvovalo oko 50.000 Albanaca.

Za to dvodnevno nasilje nad Srbima, njihovom imovinom, crkvama i manastirima, tokom kojeg je etnički očišćeno šest gradova i 10 sela, odgovarao je mali broj Albanaca, a izrečene kazne gotovo su simbolične.

Sukobi su izbili 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u Ibru u selu Čabar kod Zubinog Potoka. Mediji na Kosovo su za tu tragediju optužili Srbe, što je pokrenulo demonstracije koje su prerasle u nasilje i iz Mitrovice se proširile na celo Kosovo.

U tom nasilju ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba, povređene su 954 osobe, među kojima su bili i pripadnici međunarodnih misija. Sa Kosova tom prilikom proterano je 4.012 Srba, a prema podacima UNHCR za deset godina vratilo se nešto više od 150 porodica.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira medju kojima i 18 spomenika kulture, poput crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. veka.

OEBS je ocenio tada, da nije bilo neodgovornog izveštavanja medija o smrti dečaka, nasilje na Kosovu ne bi bilo tako intenzivno i tako brutalno.

Nasilje na Kosovu odmah su osudili Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Kosovska vlada je na insistiranje međunarodne zajednice izdvojila pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na objektima stradalim u martovskim neredima.

(Beta)

Đurić: Cilj pogroma na KiM 2004. etničko čišćenje

Martovski pogrom 2004. trebalo je da bude poslednja etapa u realizaciji albanskog velikodržavnog programa apsolutne etničke dominacije, a cilj organizatora i inspiratora martovskog pogroma bio je potpuno etničko čišćenje, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Foto: Beta

Foto: Beta

„To je sprečeno zakasnelom, ali odlučnom reakcijom međunarodnih snaga, kao i herojskom rešenošću samih Srba da se odbrane“, naveo je Đurić u autorskom tekstu za Politiku i dodao da nema dilemu da su kapacitet za organizovanje i izvođenje jedne tako složene operacije mogle imati samo političke i bezbednosne strukture proistekle iz terorističke OVK.

Đurić ističe da do danas te strukture na KiM nisu odgovarale ni za jedan jedini zločin počinjen nad Srbima tokom ratnih sukoba i nakon dolaska međunarodnih snaga.

„Argumentima se ne može braniti teza da je masovni napad na Srbe, njihovu imovinu i svetinje spontani događaj iniciran revoltom zbog utapanja dvoje albanske dece u selu Čabra u opštini Zubin Potok, za šta je krivica neosnovano pripisana Srbima“, naveo je Đurić.

Dodao je i da čak i da međunarodni zvaničnici nisu nedvosmisleno potvrdili da je pogrom bio dugo i brižljivo planiran, danas ne bi bilo dileme o prirodi tog događaja.

„Brzina kojom se rušilački talas podigao, njegova razorna snaga, pažljiv izbor meta i činjenica da su napadi bili jednovremeni i dobro organizovani, te da su linč predvodile grupe najradikalnijih Albanaca koje su prevožene autobusima iz Drenice i drugih krajeva Kosmeta, jasna su potvrda da iza svega stoji ozbiljna logistika i priprema“, smatra Đurić.

Prema njegovom mišljenju, ni srpski ni albanski narod ne mogu da napreduju i ostvare svoje potencijale u senci pretnji nasiljem i u atmosferi mržnje i nepoverenja.

„Tu istorijsku stranicu moramo da zatvorimo i znaćemo da smo na dobrom putu onog trenutka kada zagovornici nasilja i šovinizma i u jednom i u drugom društvu budu počeli da nailaze na iskrenu i masovnu osudu“, zaključio je Đurić.

Školski čas posvećen pogromu Srba

U svim škola u Srbiji danas je održan školski čas koji je bio posvećen pogromu Srba na Kosovu 17. marta 2004. godine, a ministar za rad Aleksandar Vulin poručio je da se paljenja i ubistva nisu desila slučajno i bez organizacije.

„Pogrom je počeo i prestao na komandu i vreme je da saznamo ko je tu komandu izdao“, rekao je Vulin tokom posete OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu.

On je dodao da je jedna od najvećih zamerki Srba na KiM, prilikom osnivanja Specijalnog suda koji će rasvetljavati ratne zločine OVK, to što martovski pogrom nije predmet njegovog interesovanja .

„To nije razlog da se ne iskoriste sva pravna i politička sredstva da 17. mart bude konačno rasvetljen“, rekao je ministar za rad i dodao da je spaljeno i srušeno delimično obnovljeno, ali da se Srbi nisu vratili.

Srbi se sećaju martovskog pogroma, kaže on, i ono što je urađeno našem narodu ne sme da se desi nikome i nigde više.

Nakon što su pogledali film o dešavanjima na KiM 2004. godine učenici OŠ „Banović Strahinja“ imali su brojna pitanja kao što su: „Da li je neko odgovarao za ono što se desilo?“, „Koliko se Srba vratilo?“, „Da li je nešto obnovljeno?“, „Šta su rekle velike sile na ta dešavanja?“

Ministar Vulin im je o povratku Srba najslikovitije objasnio time što u Prizrenu živi samo jedna devojčica sa majkom i da nikada nisu stvoreni uslovi za povratak, da su sva dešavanja te 2004. godine počela jednom velikom laži da su Srbi naterali svojim psima albanske dečake u reku i da su se oni udavili.

On je dodao da mržnja ne sme da postane deo današnje generacije, jer taj koji je dirigovao pogromom na Kosovu „nije čovek“.

Direktorka škole „Banović Strahinja“ Tatjana Novosel rekla je da većina učenika te škole nije bila rođena kada se sve to dešavalo i da je na prosvetnim radnicima da se sećaju i da prenose deci.

Školu je sa ministrom za rad posetila i državna sekretarka ministarstva prosvete Zorana Lužanin koja je rekla da je škola mesto koja treba da obezbedi da budućnost svih nas buude lepša i da decu nauče prave vrednosti i da na tome rade celog života.

„Zato nam je drago što se uči iz prošlosti zarad lepše i sigurnije budućnosti“, zaključila je Lužanin.

(Tanjug)

Priključite se diskusiji o martovskom pogromu.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake