Odsecanje glave – Bakiću 15 godina zatvora, Rašić oslobođen

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio na 15 godina zatvora Velibora Bakića zbog ubistva Smaila Tarića iz Malog Zvornika 2008. godine, dok je Milana Rašića (31) oslobodio optužbi zbog nedostatka dokaza, objavljeno je na sajtu tog suda.

Ovaj slučaj je svojevremeno izazvao veliku pažnju javnosti s obzirom da je odrubljena glava Tarića pronađena u crnoj plastičnoj kesi 22. avgusta 2008. u Bulevaru kralja Aleksandra, posle anonimne dojave upućene beogradskim medijima, dok je policija sutradan u donjem delu Karađorđevog parka u Beogradu pronašla i spaljeno Tarićevo telo u žbunju.

Foto: Beta

Foto: Beta

Presudom Apelacionog suda Bakić je osuđen na maksimalnu kaznu za ubistvo, dok je drugom prvostepenom presudom bio osuđen na 20 godina zatvora za teško ubistvo, a Rašiću je kazna preinačena sa 18 godina zatvora na oslobađajuću presudu.

U detaljnom obrazloženju presude Apelacioni sud navodi da je jedan od razloga zbog kojih je otvorio pretres to što je Viši sud povredio načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog – osuđujući Bakića za oblik teškog ubistva iako žalbom tužioca to nije traženo.

Pošto je izostala žalba tužioca u odnosu na pravnu kvalifikaciju dela, ni prvostepeni sud u ponovljenom postupku a ni Apelacioni sud na pretresu, više nisu mogli da razmatraju teško ubistvo kao pravnu kvalifikaciju dela, zbog čega je Bakić sada pravosnažno osuđen za (obično) ubistvo.

Prvom prvostepenom presudom on je bio osuđen za teško obistvo na 35 godina zatvora, a Bakić na 30, ali je ta presuda ukinuta zbog niza nedostataka i suđenje je ponovljeno.

Apelacioni sud dalje navodi da je saglasan sa stavom prvostepenog suda da nema dovoljno dokaza za postojanje „svireposti“ kao načina izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno da nema dovoljno dokaza da je Tarić „trpeo nepotrebne patnje koje prevazilaze patnje koje prouzrokuje svako izvršenje krivičnog dela“.

„Naime, na osnovu raspoloživih dokaza jedino se može zaključiti da su pre odsecanja glave Tariću nanete isključivo dve rane jedna za drugom, koje su i dovele do gubitka svesti. Samo odsecanje glave, prema nalazu i mišljenju veštaka, izvršeno je u momentu kada je Tarić ostao bez svesti“, navodi se u presudi.

Apelacioni sud smatra da je u svakom slučaju ovde reč o krajnje neuobičajenom načinu izvršenja krivičnog dela, koji kod svakog prosečnog čoveka izaziva zgražavanje, naročito imajući na umu da je žrtvi izvršeno odsečena glava, te da je nakon izvršenja krivičnog dela telo žrtve zapaljeno.

U obrazloženju se dalje navodi da je prvostepeni sud opravdano zaključio da nije ispunjena i druga komponenta elementa svireposti – postojanje subjektivnog elementa, koji se ogleda u svesti i volji izvršioca da muči žrtvu.

Naime, postupci okrivljenog govore pre u prilog činjenice da je način izvršenja od strane okrivljenog izabran kao poruka drugima, smatra Apelacioni sud.

Na osnovu utvrđenih činjenica da je Bakić nabavio mačete i dao ih poznaniku na oštrenje, da je sa Tarićem dogovarao njegov dolazak u Beograd, Apelacioni sud je stao na stanovište da je Bakićev motiv za ubistvo bilo njeogov uverenje da ga je Tarić ranije prijavio policiji.

Te činjenice, prema shvatanju Apelacionog suda, „stvaraju zatvoreni krug dokaza koji isključuje bilo kakvo drugo racionalno objašnjenje ovog događa osim na način koji Bakića prepoznaje kao izvršioca ovog krivičnog dela“.

Prilikom donošenja odluke o kazni Apelacioni sud je kao olakšavajuću okolnost cenio njegovu mladost i to što je imao samo 24 godine u vreme izvršenja krivičnog dela, ali je su nad tim prevagu odnele otežavajuće okolnosti – za ovdašnje prilike neuobičajen, brutalan način izvršenja i naknadnog ponašanja učinioca.

Bakić je po stavu Apelacionog suda iskazao, ne samo poseban stepen brutalnosti, već evidentno i želju da na taj način pošalje poruku, zgrozi i uplaši druge.

Pored toga, pokazao je i potpuno odsustvo pieteta prema žrtvi, jer je nakon sečenja njene glave, telo žrtve zapalio i ostavio na licu mesta zajedno sa ukrštenim mačetama stvarajući na taj način od ovog akta svojevrsnu „predstavu za javnost“, koja je kulminirala odnošenjem odsečene glave i ostavljanjem ne prometnom mestu u prometnoj ulici.

Sve ove okolnosti govore o izuzetno društveno opasnom izvršiocu krivičnog dela, pa je Apelacioni sud zaključio da zaslužuje najtežu kaznu koja je zakonom predviđena za ovo krivično delo, od 15 godina zatvora.

Što se tiče Rašića, Apelacioni sud je nakon održanog pretresa, doneo odluku da ne postoji dovoljno dokaza da je on saizvršilac, a i oni koji su podneti su nezakoniti i nepouzdani i izazivaju sumnju.

„Ovo, između ostalog, zbog toga što što je uverenje prvostepenog suda da je Rašić kupac mačeta zasnovano isključivo na podacima o telefonskoj komunikaciji koji su dostavljeni od strane policije, bez prethodne odluke suda, a takav način pribavljanja dokaza je od strane Ustavnog suda proglašen kao neustavan, naglasio je Apelacioni sud.

Kada je reč o ostalim dokazima na kojima prvostepeni sud zasniva svoje uverenje o učestvovanju Rašića u ubistvu, kao osnovni argument u prvostepenoj presudi se ističe činjenica da su u stanu Rašića pronađenje patike na kojima je DNK veštačenjem utvrđeno prisustvo Tarićevog DNK materijala.

Međutim, ispitujući pouzdanost ovog dokaza, Apelacioni sud je najpre utvrdio da je u njegovom pribavljanju, sačinjen čitav niz propusta koji opravdano dovode u sumnju njegov kredibilitet i njegovu podobnost da bude pouzdan osnov za izvođenje zaključaka o učešću Rašića u krivičnom delu.

Apelacioni sud podseća da navedeni dokaz nije unet u potvrdu o oduzetim predmetima iz Rašićevog stana, da su svedoci pretresa potpisali blanko zapisnik, ne upoznavajući se sa njegovom sadržinom, a takođe tokom postupka nije nesporno utvrđeno ni ko je sastavio, a ni ko potpisao spornu potvrdu o oduzetim predmetima.

Dodatnu sumnju u kredibilitet ovog dokaza , kako navodi sud, unela je i činjenica da su patike oduzete iz stana Rašića dimenzija koje odgovaraju broju 41, dok je tokom postupka od strane odbrane ukazivano da Rašić nosi broj 43.

Naime, DNK tragovi Rašića mogli su, sasvim izvesno nastati i prilikom manipulacije ovim patikama, primera radi sakrivanjem patika drugog lica u svom stanu, i slično.

„Međutim, javni tužilac u činjeničnom opisu optužnice za ovakve, mogućnosti, nije ponudio bilo kakvu činjeničnu varijantu, a što je po shvatanju Apelacionog suda pogrešno, propustio da uoči prvostepeni sud“, navodi se u obrazloženju presude Apelacionog suda.

Bakić je, kako se navodi u presudi osuđen jer je od Tarića najpre telefonom naručio 1.051,09 grama eksploziva pentrita i sporogoreći štapin, što je trebalo da mu preda u Beogradu.

Bakić je nakon toga nabavio dve mačete, a 18. avgusta 2008. godine u ranim popodnevnim časovima u parku iza Veterinarskog fakulteta sečivom mačete zadao više snažnih udaraca u predelu glave i tela Tariću.

Nakon toga mu je mačetom odsekao glavu, a telo i mačete zapalio. Tarićevu glavu stavio je u crnu PVC kesu i ostavio je na trotoaru u Bulevaru kralja Aleksandra, gde je i pronađena 21. avgusta 2008. godine.

Bakić i Rašić su pušteni iz pritvora u martu ove godine, a u pritvoru su proveli šest i godina.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar