Zašto sumnja pada na najbliže?

Istraga ubistva Jelene Marjanović se nastavlja i čekaju se novi rezultati DNK analiza, nezvanično saznaje „Politika” u Višem javnom tužilaštvu. Forenzičari MUP-a Srbije su svih ovih dana na terenu u potrazi za novim tragovima i potencijalnim dokazima u istrazi ubistva jedne od zvezda „Granda”.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Kada nema drugog traga, istraga kreće od onih sa kojima je žrtva tog dana bila i sa kojima je živela. To nije neuobičajeno. Trenutno nema drugog motiva, osim u najužem krugu ljudi bliskih Jeleni Marjanović”, kaže Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave  kriminalističke policije (UKP) MUP-a.

On smatra da ubistvo pevačice Jelene Marjanović (33) u Crvenki u beogradskom naselju Borča ne liči na slučajan susret i događaj, koji bi bio završen jednim atakom, i veruje da je posredi velika mržnja. Utvrđeno je, podsetimo, da je Jelena pre dve nedelje ubijena sa više udaraca tupim predmetom po glavi, najverovatnije drvenim.

Iako javnost sumnja u rad nadležnih i pita zbog čega policija do sada već nije otkrila ubicu, Novaković naglašava da nije neobično što istraga traje duže, jer je potrebno vreme za analizu tragova. Ovaj slučaj, po njemu, nije misteriozan i ni po čemu nije jedinstven, osim što je reč o estradnoj ličnosti, pa je atraktivan za medije. To, kako kaže, stvara nervozu i veliki pritisak inspektorima koji rade na njemu.

Da li je trag zločina moguće naći posle 10 ili 12 dana, i koliko su prva 24 sata od ubistva značajna u istrazi?

„Prva 24 sata jesu ključna za istragu zločina, ali ne mora da znači da ono što za to vreme nije nađeno, neće biti u 48 časova i tako dalje. Svakodnevna pretraga terena je uobičajena. Prvog dana istrage pretražuje se najuži deo oko mesta događaja, odnosno pronalaska tela. Pretraga se zatim širi u potrazi za novim tragovima koji se istražuju. Teren je nepristupačan i širok, bilo je kiše, izgaženi su tragovi na početku. Mora da se radi korak po korak”, smatra Novaković.

Pored potrage za materijalnim dokazima, razgovora sa meštanima i ljudima iz kriminalnog miljea, za istragu je bitna pretraga i analiza baznih stanica mobilne komunikacije. Bazna stanica, koja pokriva određenu teritoriju, sadrži snimljene sve razgovore na tom terenu u kritičnom periodu. Na ovaj način može da se utvrdi ko je u trenutku napada na Jelenu bio na određenom mestu. Novaković kaže da je to mukotrpan i dugotrajan posao.

Govoreći na osnovu svog iskustva, nekadašnji prvi čovek UKP-a smatra da ubistvo Jelene nije misteriozan slučaj i od početka nema dilemu da će biti rešen. Tome u prilog navodi činjenicu da je u poslednjih 10 do 15 godina bilo vrlo malo sličnih ubistava koja su ostala nerešena.

Obezbeđivanje dokaza najviše zavisi od kriminalističkih tehničara, koji prvi stižu na mesto zločina. Oni su zaduženi za prikupljanje tragova. Svaki uviđaj, kako objašnjava stručnjak kriminalističke tehnike iz MUP-a, započinje detaljnim upoznavanjem sa okolnostima slučaja i informacijama koje su značajne u kasnijim fazama istrage i pretrage mesta ubistva. Po dolasku na mesto zločina, prvo se saslušaju moguće verzije određenog događaja. Postavlja se glavna hipoteza koja se prati u smislu otkrivanja tragova. Pored glavnog pravca, postoje i rezervni u zavisnosti od materijala na licu mesta. Najveći broj tragova koji ide u prilog nekoj od hipoteza se prikuplja i fiksira, odnosno obezbeđuje za dalja veštačenja od čega nastaju sudski dokazi.

Tragovi krvi se najčešće uzimaju štapićima i ispituje se da li je ljudska i da li pripada žrtvi ili možda počiniocu, ukoliko je bilo borbe. Krv, takođe, može da bude i nevidljiva, oprana i uklonjena, pa se za njeno otkrivanje koriste razni hemijski reagensi ili izvori svetla da bi je učinili vidljivom.

Nevidljivi znaju da budu i tragovi obuće, za čije se otkrivanje takođe koriste različiti izvori svetla i reagensi koji ih učine vidljivim.

Dr Dušan Keckarević, stručnjak iz DNK laboratorije Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu smatra da što je vreme od kritičnog događaja kraće to je uspeh DNK analiza veći. Ipak, neki tragovi kao što su krv, sperma i pljuvačka mogu duže da se sačuvaju.

„To su jači tragovi i mogu da se obrađuju čak i posle više godina”, objašnjava Keckarević.

On ne vidi ništa neobično u tome što su forenzičari prekjuče iz porodične kuće Zorana Marjanovića, supruga ubijene pevačice, iznosili stvari, među kojima tepih, garderobu i obuću ukućana.

„Nekada u istražnim radnjama ne možete odmah da dođete do odgovarajućeg materijala. Ako se pojavi novi trag i sumnja posle 20 dana, tek se onda analizira njegova garderoba i predmeti”, uverava Keckarević.

Ispumpavanje kanala je, smatra ovaj stručnjak, jedna od istražnih radnji i veruje da je policija pokušavala da pronađe predmet kojim je pevačica ubijena ili nešto drugo što bi pomoglo u istrazi.

Telo jedne od zvezda „Granda” pronađeno je 3. aprila, posle višečasovne potrage organizovane nakon prijave njenog nestanka, i to u šipražju ispod nasipa, na oko kilometar od rampe gde je Jelena krenula u džoging. Zoran Marjanović, koji je sa ćerkom, po njegovoj izjavi, čekao Jelenu na nasipu da se vrti sa trčanja, zadržan je dva dana u pritvoru po nalogu tužilaštva zbog izjava koje su policiji bile nelogične i kontradiktorne. On je i dva puta poligrafski testiran, ali rezultati oba ova testa su ostali nejasni. Iz pritvora je pušten, jer nije bilo zakonskog osnova za njegovo zadržavanje.

(Danijela Vukosavljević, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar