21 godina od „Oluje“

Centralna državna manifestacija obeležavanja 5. avgusta – Dana sećanja na stradanje i progon Srba, biće održana večeras u naselju Busije u Zemunu, a obratiće se premijer Aleksandar Vučić.

Foto: Beta

Foto: Beta

Parastos za sve stradale Srbe služiće patrijarh srpski Irinej, manifestacija će biti nastavljena umetničkim programom pod nazivom „Naša je tuga…velika“ i obraćanjem premijera Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i „devojke iz kolone“, izbeglice dr Jelene Šarić, saopštila je vladina Kancelarije za saradnju s medijima.

Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvovaće članovi vlade Srbije i Republike Srpske, članovi Narodne skupštine Srbije, Narodne skupštine Republike Srpske i drugih državnih organa Srbije i Republike Srpske, predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog kora i građani.

Busije je naselje u beogradskoj opštini Zemun, u kome većinu stanovništva čine srpske izbeglice iz BiH i Hrvatske, posle hrvatske vojne operacije „Oluja“.

Više od dve decenije bezuspešnih pokušaja pomirenja

Tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, u kojoj je iz svojih domova proterano 250.000 krajiških Srba, bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, život je izgubilo 1.856 civila, a 836 se i dalje vodi kao nestalo, saopštio je Komeserijat za izbeglice i migracije Srbije.

Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 20.000.

Iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata.

S druge strane, Hrvatska će 4. avgust slaviti kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima. Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, neprestano stvarajući tenzije i raspirujući nacionalizam.

O tome najbolje svedoče nedavna rehabilitacija kardinala Alojzija Stepinca, ukidanje desetogodišnje kazne za ubistvo srpskih civila Branimiru Glavašu, podizanje spomenika Miri Barešiću, ustaškom atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Stokholmu Vladimira Rolovića, proustaške provokacije u Srbu tokom obeležavanja dana Ustanka u Hrvatskoj, kao i provokacije prilikom obeležavanja 75. godišnjice ustaških zločina u crkvi Rođenja presvete Bogorodice u Glini.

Komesarijat za izbeglice i migracije izražava zabrinutost što se i ove godine uoči obeležavanja Oluje u Hrvatskoj vodi intenziva antisrpska propaganda, veliča ustaštvo i tako stvara atmosfera koja vraća region u devedesete.

Sa Republikom Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih za izbegličku populaciju: nije obnovljna uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije, dinarska i devizna štednja…

Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen.

„Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara, ali napominjemo da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju“, navodi se u saopštenju.

Srbija, kako se navodi, smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema.

„U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice. Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze“, poručili su iz Komesarijata za izbeglice.

Hrvatska se sprema za proslavu 

Na centralnu proslavu u Kninu, kako je najavljeno, očekuje se dolazak oko 100.000 ljudi iz cele Hrvatske, za koje je obezbeđen i organizovani prevoz.

Program centralne proslave u Kninu počinje ujutro, podizanjem hrvatske zastave na tvrđavi. Zatim će uslediti mimohod do Trga Ante Starčevića, a kod spomenika „Oluja 95“ predstvanici države će položiti vence i zapaliti sveće u spomen poginulim hrvatskim vojnicima. Potom će biti služena misa u kninskoj crkvi.

Uveče, na gradskom stadionu, biće održan koncert Marka Perkovića Tompsona, pevača poznatog po veličanju ustaša u svojim pesmama. Koncert se održava pod nazivom „Pobeda za heroje“, a sav prihod namenjen je za obnovu vodotornja u Vukovaru.

Ovogodišnji proslavu zajedno organizuju Ministarstvo odbrane, unutrašnjih poslova i veterana, kao u Kancelarija predsednice Hrvatske, te hrvatski parlament i grad Knin.

Uoči proslave, večeras će, kako je najavljeno, u kninskoj tvrđavi ministri obrane Josip Buljević, veterana Tomo Medved i unutrašnjih poslova Vlaho Orepić prirediti prijem za ratne komandante vojno-policijske operacije „Oluja“.

Predsednik organizacionog odbora, komandant Hrvatske kopnenene vojske general-pukovnik Mate Ostović je ranije najavio da će u organizaciji i proslavi ove godišnjice učestvovati oko 550 pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske, a više od 300 njih će učestvovati i u svečanom mimohodu.

Takođe je iz policije najavljeno da je poseban naglasak stavljen na bezbednosni aspekt obeležavanja, kako ga u Hrvatskoj zovu, „Dana pobede i domovinske zahvalnosti“, te će u Knin biti dovedene dodatne snage.

(Tanjug)

Priključite se diskusiji o obeležavanju Oluje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar