AI traži konačno rasvetljavanje sudbine nestalih u BIH

Foto: Beta

Povodom Međunarodnog dana nestalih. 30. avgusta, svetska organizacija za ljudska prava Amnesti internešnel pozvala je danas vlasti Bosne i Hercegovine da se posvete rešavanju više od 8.000 nerešenih slučajeva prisilnih nestanaka tokom rata 1992-1995, kao i da porodicama nestalih obezbede pristup istini i pravosuđu, kao i njihgova socijalno-ekonomska prava. 

Tokom jula i avgusta stotine aktivista Amnesti internešnela su poslale pisma Denisu Zvizdiću, predsedavajućem Saveta ministara BiH sa zahtevom da počne sprovođenje Zakona o nestalim osobama iz 2004. godine. 

Taj zakon nalaže državi da uspostavi fond za podršku porodicama nestalih, što je od ključnog značaja za garantovanje njihove socijalna i ekonomska prava. Mnoge od tih porodica su osiromašile, izgubivši jedinog hranitelja tokom rata. Fond je od bitne važnosti i za organizacije za podršku tim porodicama i za zalaganje za bolji pristup dokumentaciji.

Amnesti internešnel poziva vlasti BIH i da obezbede adekvatna sredstva za Institut za nestale osobe čije se finansiranje smanjuje iz godine u godinu, što je dovelo do nedostatka adekvatnih tehničkih i ljudskih resursa, premalo kapaciteta za nove ekshumacije, a dovelo je i do duge i ograničene verifikacije dokaza i identifikacije posmrtnih ostataka.

U saopštenju se navodi da je Udruženje građana Prijedora „Izvor“, nevladina organizacija koja radi na otkrivanju sudbine hiljada nestalih na tom području, uključujući i dokumentovanje ekshumacije, prijavilo krupne probleme u prikupljanju informacija o mogućim lokacijama gde su posmrtni ostaci nestalih lica. Iako policijske službe imaju veliki kapacitet, on nikada nije stavljen u stvarnu upotrebu, kaže Amnesti internešnel.

Čitav teret je tako na slabo opremljenim lokalnim odborima koji su kasnije stupili u Institut. 

Pored toga, veoma mali broj tužilaca je uključen u procese ekshumiranja. Ponekad prođe i po nekoliko godina pre no što tužilac ispita lokaciju za koju se pretpostavlja da sadrži masovnu grobnicu. 

Suđenja za ratne zločine koji se odnose na prisilne nestanke nemaju za ishod nove ekshumacije, čak i u slučajevima zaključenim nagodbom o davanju informacija o lokaciji, navodi Amnesti internešnel.

U saopštenju piše da se „dvadeset godina od kraja rata u Bosni i Hercegovini, ne može više gubiti vreme da se rasvetli sudbina svih koji su nestali, i da se njihovim porodicama da pristup istini, pravdi i odšteti“.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar