Crna Gora promenila stranu

„Odluka ministara inostranih poslova članica NATO-a da se Crnoj Gori uputi poziv za članstvo jeste istorijski dan za našu zemlju. Najznačajniji posle referenduma 2006. godine. Crna Gora ulazi u ekskluzivni krug zemalja koje su sinonim najboljih vrednosti savremene civilizacije“, rekao je premijer Milo Đukanović na koktelu organizovanom u podgoričkoj Vili „Gorica” povodom odluke da Crna Gora dobije poziv za punopravno članstvo u NATO-u. Crna Gora je zvanično dobila poziv za punopravno članstvo u NATO-u. Tu odluku su, na sastanku u sedištu NATO-a u Briselu, jednoglasno doneli ministri inostranih poslova 28 zemalja članica ovog vojnog saveza.

Đukanović je zahvalio državama članicama i administraciji NATO-a, predstavnicima političkih partija, nevladinog sektora, medija, biznis i akademske zajednice za dragocenu pomoć na putu Crne Gore u NATO.

„U NATO ulazi celo društvo, ne samo vlada ili bilo koja partija. Zato je ovo uspeh cele Crne Gore: svakog našeg građanina, svih koji žele modernu, demokratsku, prosperitetnu Crnu Goru kao deo savremenih evropskih i globalnih tokova”, naveo je Đukanović.

Premijer je ocenio da su pozivom Crnoj Gori potvrđeni kredibilitet politike otvorenih vrata i snaga i vizija NATO-a.

Prvi put nakon šest godina jedna država je pozvana u članstvo. Poziv Crnoj Gori pamtiće se i po presedanu – odluka je prvi put doneta na ministarskom nivou, između dva samita”, dodao je premijer. „Svesni smo da je pred nama još jedan deo puta do punopravnog članstva u alijansi. Ali sam siguran da ćemo ga preći kvalitetno i brzo, kao što smo ispunjavali i dosadašnje obaveze. Time ćemo podstaći i sve države članice da bez zastoja obave proces ratifikacije članstva Crne Gore”, naglasio je Đukanović.

Demokratska partija socijalista (DPS) Crne Gore poručuje da je pozitivna odluka ministara inostranih poslova država članica NATO-a istorijski korak u jačanju temelja crnogorske državnosti i svojevrsno priznanje čitavom društvu za napredak koji je učinjen od 21. maja 2006.

„Crna Gora je sebi i svojim građanima obezbedila sigurnu budućnost, bezbednost i razvoj, te trajno partnerstvo sa najrazvijenijim državama sveta. Zbog toga je obaveza svih nas da s novim elanom i odgovorno dovršimo proces integracije u NATO i nastavimo da stalno dostižemo više standarde u svim oblastima života, na prvom mestu zbog dobrobiti crnogorskih građana i države Crne Gore”, saopštio je DPS.

Direktor nevladine organizacije „Ne u rat, ne u NATO” Gojko Raičević kaže:

„Ovaj dan nije nikakav istorijski dan za Crnu Goru već dan u kome je NATO potvrdio partnerski odnos sa režimom Mila Đukanovića. Pozivnica za članstvo ne znači ništa i to je samo još jedan predizborni adut partija na vlasti. NATO je potvrdio svoj odnos sa režimom Mila Đukanovića, koji datira još od veleizdaje 1999. godine, koju je Đukanović počinio kao član Vrhovnog saveta odbrane SRJ. Đukanović ima kontinuitet takve politike već 16 godina, tako da nam još jedna njegova izdaja nije nekakva novost.”

Nemačka ambasadorka u Crnoj Gori Gudrun Štajnaker je čestitala Crnoj Gori pozivnicu u NATO.

„Mislim da se Crna Gora dosta trudila da bi danas bila uspešna, a Nemačka je zaista podržavala tu želju Crne Gore”, rekla je Štajnaker. „Najvažniji će biti pošteni izbori, kao ključni događaj u sledećoj godini.”

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić kaže da je pozivnica dokaz da je „sreća lepa dok se čeka”, a i da su oni koji je najduže čekaju, poput njega, i najsrećniji.

U izjavi za medije predsednik Socijalističke narodne partije Srđan Milić je, između ostalog, poručio:

„Poslati poziv Crnoj Gori, čija se većina građana protivi punopravnom članstvu u Severnoatlantskom paktu, predstavlja direktnu agresiju na mir, stabilnost i bezbednost građana naše države.”

Zamenik premijera Kosova Hašim Tači čestitao je Crnoj Gori poziv za članstvo u NATO-u, javio je portal Televizije Crne Gore. Čestitke je uputila i predsednica Kosova Atifete Jahjaga.

„To je razvoj koji jača sigurnost čitavog Balkana, uključujući i Kosovo. Kosovo se sada graniči sa dve zemlje NATO-a. I Kosovo će vrlo brzo početi formalni put ka evroatlantskim integracijama. Drugi put ili drugu opciju nemamo, osim Vašingtona i Brisela”, napisao je Tači na svom fejsbuk-profilu.

Moskva razmišlja o kažnjavanju Crne Gore

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, nakon što su se šefovi diplomatija zemalja članica usaglasili, u Briselu je Igoru Lukšiću, ministru spoljnih poslova, i Milici Pejanović Đurišić, ministarki odbrane, zvanično saopštio da je Crna Gora pozvana u NATO. Usledio je gromoglasan aplauz. Crna Gora biće 29. članica. NATO je posle šest godina raširio ruke. Crnogorski državni vrh ovaj događaj doživljava najvažnijim pitanjem u istoriji zemlje, što bi mogao biti i kada je reč o posledicama koje bi spoljnopolitičkim saltom mogla osetiti od Rusije.

Iako kao mantru crnogorski zvaničnici ponavljaju da ulazak ne znači rušenje mostova iza sebe, misleći na odnose i ljubav sa „majkom” Rusijom, ne treba zaboraviti da je Podgorica, čim je NATO „namignuo” da će ih prigrliti, uvela sankcije Rusiji. Stezanje NATO obruča oko Rusije moglo bi da žulja i buduću, 29. članicu alijanse, iako je, saopštava Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, još rano govoriti o konkretnim koracima.

Peskov je podvukao i da ekspanzija vojne infrastrukture alijanse na istok ne može a da ne dovede do recipročnih akcija Rusije, što je Moskva na najvišim nivoima uvek i navodila. Vladimir Putin još neće iznositi svoje stanovište, ali je Viktor Ozerov, predsednik Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost, govorio da će Rusija obustaviti realizaciju zajedničkih programa sa Crnom Gorom, uključujući i sferu vojnotehničke saradnje.

Iako stupanje u NATO ne odražava volju crnogorskog naroda (jučerašnji događaj izaziva duboke podele javnosti), na čemu insistiraju Aleksej Puškov, šef komiteta Držane dume za međunarodne odnose, i dobar deo političke strukture Crne Gore, sa Markom Milačićem na čelu iz „Pokreta za neutralnost Crne Gore”, pristupnica može da se odrazi upravo na građane.

Puškov je tada ocenio da, kada bi bilo referenduma, vlasti ne bi uspele da sakupe neophodan broj glasova. Ali šta sada poziv može značiti građanima?

Ostavimo po strani da državni vrh očekuje sigurnije tržište za strana ulaganja, ali i istorijsku bliskost dva naroda (bratske Crne Gore i Rusije). Promena u odnosima potencijalno se može odnositi na ekonomski, pre svega, a potom politički i bezbednosni plan.

Ranije je, govoreći o eventualnom pristupanju, kojem smo sada svedoci, politikolog Oleg Bondarenko, u tekstu za „Moskovski komsomolec”, skrenuo pažnju na uvođenje viznog režima između Rusije i Crne Gore.

Podsetimo, nijedna članica NATO-a nema bezvizni režim sa Rusijom i sve dosadašnje ekonomske olakšice na ovoj liniji mogle bi biti ukinute.

Na primeru turizma Bondarenko slikovito povratak viznog režima svodi na uticaj volje oko dva miliona Rusa koji su se u proteklim godinama priklonili turističkim odmaralištima crnogorskog Jadrana, navodeći primer Hrvatske koja je, po pristupanju, do sledeće sezone ostala bez polovine ruskih turista. Jasno je da munjevitom brzinom ove okolnosti povlače na scenu i tržište nekretnina, gde glavnog igrača čine Rusi.

Američki državni sekretar Džon Keri u Briselu je rekao da širenje alijanse nije usmereno protiv Rusije. I to što Jensa Stoltenberga burni aplauz nije omeo da naglasi da je severnoatlantska alijansa odlučila da sazove sastanak Saveta NATO–Rusija, radi nastavka saradnje sa Moskvom, ukazuje da su njihove oči i oči Crnogoraca opet otvorene ka Kremlju.

(Novica Đurić, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.