Crna Gora u NATO do sredine 2017. godine
Crna Gora može realno da očekuje da će do sredine 2017. godine postati članica NATO-a, izjavio je crnogorski premijer Milo Djukanović.
„Nakon što je Crna Gora dobila poziv u NATO, počela je nova faza – pregovori o ulasku, koji se sada uspešno vode. Očekujem da će se završiti za mesec, mesec i po dana. Posle toga će početi procedura ratifikacije u parlamentima, članicama Alijanse o članstvu Crne Gore. Po iskustvu drugih zemalja, možemo realno da očekujemo da će do sredine 2017. godine Crna Gora postati punopravna članica NATO-a“, rekao je Djukanović u intervjuu ruskoj TV Dožd (TV Rain).
On je kazao da bi ulazak Crne Gore u EU i NATO značio sigurniju garanciju bezbednosti za Crnu Goru i druge države Zapadnog Balkana.
Na pitanje da li strahuje da njegova želja da zemlja bude stabilna može da poremeti odnose sa Rusijom, Djukanović je odgovorio da se Crna Gora sa poštovanjem odnosi prema više nego tri stotine godina dugoj istoriji odnosa sa Rusijom, ali da „ima pravo i sposobna je da sama odredjuje svoj put u budućnost“.
Rekao je da to što Crna Gora vidi svoju budućnost u EU i NATO „nije usmereno ni protiv koga, a znači ni protiv ruskih partnera“.
„Naš put u EU i NATO je u našim interesima, ali nije ni na koji način izazvan željom da nekome nanesemo štetu. Žao nam je zbog načina na koji Rusija percipira naše članstvo u NATO. Nadamo se da je to prolazno i da ne nosi sa sobom opasnost od trajnog narušavanja odnosa Crne Gore i Rusije“, rekao je Djukanović.
On je dodao da je sadašnji odnos Rusije prema crnogorskom članstvu u NATO pre svega posledica pogoršanja odnosa Rusije i Zapada, Rusije i SAD, Rusije i EU.
„Crna Gora se našla na liniji vatre izmedju Rusije i Zapada. Ne smatramo da je Rusija protiv crnogorskog članstva u NATO zbog značaja Crne Gore ili zbog vojne opasnosti. Ne. Mi smatramo da je Rusija protiv crnogorskog članstva u NATO zbog zaoštrenih odnosa sa EU i NATO“, naveo je crnogorski premijer.
Komentarišući ranije izjave da iza protesta u Crnoj Gori stoji Rusija, Djukanović je kazao da crnogorska opozicija ima „nedvosmislenu podršku ruske politike“.
„Praktično svi lideri tih uličnih protesta su poslednjih meseci češće bili u Rusiji nego u Crnoj Gori. Primali su ih na visokom nivou, počevši od rukovodstva Dume do lidera ključnih ruskih partija. A oni sa susreta sa ruskim zvaničnicima šalju signale stanovništvu Crne Gore da ih Rusija podržava u njihovoj nameri da spreče ulazak Crne Gore u NATO“, rekao je Djukanović.
On je rekao da su i ranije postojale nesuglasice u politici izmedju dve zemlje, ali da „nije dobro ako Rusija danas kontaktira samo sa onima koji su protivnici crnogorske države“. Dodao je da opozicija u Crnoj Gori pokušava da se predstavi kao proruska, ali da je to „neiskreno i lažljivo“.
Na pitanje da li u Crnoj Gori očekuje takozvane „fine ljude“, odnosno pripadnike ruskih specijalnih snaga koji su učestvovali u operaciji pripajanja Krima Rusiji, Djukanović je odgovorio da se „iskreno nada da neće“ i da „misli da će se u svemu tome sačuvati neka dobra mera“.
On je podsetio da je Rusija glasala u Savetu bezbednosti UN za uvodjenje „veoma rigoroznih“ sankcija SRJ.
„Da nije bilo tako, te sankcije ne bi mogle biti primenjene. Mi smo to tada realno razumeli. Dakle postojali su razlozi zbog kojih je Rusija trebalo da bude uz članice Saveta bezbeednosti u realizaciji politike restriktivnih mera prema jednoj tada vrlo siromašnoj balkanskoj zemlji kakva je bila SRJ“, kazao je Djukanović.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.