Hrvatski povratnici sprečavali otvaranje spomen sobe Zoranu Đinđiću

U Bosanskom Šamcu, u rodnom mestu Zorana Đinđića, otvorena je u nedleju spomen soba ubijenom srpskom premijeru, ali taj događaj nije prošao bez incidenata jer su hrvatski povratnici sprečavali otvaranje sobe i onemogućili predavanje koje je u Kući mira u naselju Tišina trebalo da održi Žarko Korać, prenosi RTRS.

Foto: Beta

Foto: Beta

Predavanje profesora Žarka Koraća „Važnost dela i delatnosti Zorana Đinđića za proces suočavanja s prošlošću naših krajeva“ u organizaciji Multireligijskog i interkulturalnog centra IMIC i Mreže za izgradnju mira nije, kako je planirano, održano ovde već u restoranu Meteori, prenela je Fena.

Dok su trajali pregovori oko otvaranja spomen sobe, došlo je do pretećih poruka, visokih tonova i kritika na račun hrvatskog sveštenika Marka Oršolića i gostiju iz Srbije.

Oršolić je rekao da Hrvati povratnici u mesto Tišina nisu razumeli njihove namere.

„Ponašanje Hrvata iz Tišine je kabadahijsko, i Kuća mira nije to nego kuća nemira. Ovo je tužno, žalosno i sramotno. Ni Kuća mira, ni Spomen soba Zoranu Đinđiću, neće biti u Tišini nego na drugoj lokaciji, negđe u gradu Šamcu“, rekao je Oršolić.

„Tragično ubijeni premijer Srbije bio je predstavnik neke druge Srbije. Ljudi koji su sprečili otvaranje spomen sobe ili ne znaju ko je bio Zoran Đinđić ili pripadaju nekom drugom svetu. Celi region mora da se menja, ljudi se moraju učiti toleranciji i moraju znati da se sa razlikama može živeti“, poručio je Žarko Korać, prenosi RTRS.

Marko Oršolić, član direktorija IMIC-a istakao je da će se i pored problema s kojima se susreću nastaviti rad na problematici suočavanja s prošlošću.

S njim je saglasan i Goran Bubalo iz Mreže za izgradnju mira. Kako on navodi, potrebno je okrenuti se budućnosti.

Zoran Đinđić, bivši predsednik Vlade Srbije, rođen je 1. augusta 1952. u Bosanskom Šamcu, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Đinđić, koji je bio lider Demokratske stranke, bio je gradonačelnik Beograda (1997.) i predsednik vlade Srbije (2001 – 2003.).

Američki „Tajms“ uvrstio je Đinđića 2009. godine u prestižnu listu 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Đinđić je dobitnik ugledne nemačke nagrade „Bambi“ za 2000. godinu s područja politike.

U Pragu je 2002. godine za doprinose u razvoju demokratije u Srbiji primio nagradu „Fondacije Polak“, koja se svake godine dođeljuje za doprinos u provođenju demokratskih i ekonomskih reformi u centralnoj i istočnoj Evropi.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar