Hrvatsko vrelo predizborno leto

Hrvatska, najmlađa članica Evropske unije, je nakon pada vlade ušla u vrelo predizborno leto, a u centru pažnje su ovih dana kandidature za predsednika najuticajnije vladajuće HDZ nakon što je Tomislav Karamarko podneo ostavku.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kandidaturu je za sada zvanično najavio samo evroparlamentarac Andrej Plenković, očekuje se kandidatura šefa diplomatije u tehničkoj vladi Mira Kovača, a špekuliše se da bi njima konce mogla da pomrsi kandidatura mnogo osporavanog  ministra kulture u odlazećoj vladi Zlatka Hasanbegovića.

Neizvesnost oko toga ko će izaći na megdan Plenkoviću prestaće u sredu, kada ističe rok za prikupljanje pet hiljada potpisa za predsedničku kandidaturu u HDZ-u, do kada će se i definitivno znati hoće li se u trka za Karamarkovog naslednika uključiti Hasanbegović i Miro Kovač, ili će HDZ-ov evroparlamentarac biti jedini kandidat na unutarstranačkim izborima najavljenima za 17. jula.

Iako izvori iz HDZ-a kažu da s umale šanse da na tim izborima pobedi Kovač, te da su Plenković i on kulturni ljudi koji neće zatrovati kampanju i podeliti stranku uoči parlamentarnih izbora, ipak s druge strane ima i onih koji ne isključuju ni taj scenario.

Prema toj interpretaciji, naime, bilo kakva konkurencija u trci za šefa stranke neizbežno rađa razdor, a to bi samo dva meseca pre suočavanja s SDP-om Zorana MIlanoviha ionako uzdrmani HDZ teško podneo.

Da se kandidovao  na početku izbornog procesa u HDZ-u, Zlatko Hasanbegović bio bi ozbiljan protivkandidat Plenkoviću, pišu mediji i ukazuju da je tehnički ministar kulture veoma popularan u radikalnom desnom krilu stranke i ima potencijal da parira „umerenom“ Plenkoviću.

Otežavajuća mu je okolnost to što pripada Karamarkovoj struji kao i to što ga ne podržava zamenik predsednika stranke Milijan Brkić, preneo je portal Index.hr.

Stoga, kako se navodi, u HDZ-u procenjuju da on odugovlači s objavom svoje odluke ne bi li sebi podigao cenu uoči novog preslagivanja moći u stranci, a da sam nema ambicija u ovome trenutku ući u predsedničku trku.

Neizvesno je i da li će odlazeći premijer Tihomir Orešković ostati u politici, odnosno da li će odlučiti da na izborima nastupi zajedno sa Mostom nezavisnih lista na čijem čelu je potpredsednik vlade Božo Petrov.

U međuvremenu Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIW) je sačinio analizu u kojoj stoji da je članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji donelo brojne koristi, ali da samo po sebi nije rešilo nagomilane ekonomske probleme, već je za tako nešto potreban veći i zdušniji angažman nacionalnih vlasti.

U delu koji se bavi Hrvatskom stručnjaci WIIW-a, između ostalog, ocenjuju da rvatsku političku scenu karakteriše ira “paralizujuća podela” na dva politička bloka – jedan predvođen HDZ-om, a drugi SDP-om.

Među njima, zaključuju, u ekonomskoj politici nema većih razlika, a glavna kost razdora između, uslovno rečeno, “crvenih” i “crnih” u hrvatskoj politici i dalje je odnos prema Drugom svetskom ratu i postratnom periodu.

Dok se dve vodeće hrvatske stranke svađaju oko tih pitanja, ekonomija zemlje, iza koje je šest godina recesije, nastavlja da tapka u mestu, a poslednjih godinu i po, vrlo sporo kreće napred.

Proizlazi, naime, da je Hrvatska i daljepri samom dnu lestvice EU po razvijenosti i standardu, preneli su hrvatski mediji.

Hrvatski ekonomisti, dodaje se, slažu se s ocenom WIIW-a da je polarizovana   politika opterećenje rformskom procesu, no ne prihvataju sve mere koje nude stručnjaci WIIW-a.

„Oni na Hrvatsku kao da gledaju ‘helikopterski’. Šta ako dođe do stvaranja velike koalicije?!“, pita neimenovani sagovornik Jutarnjeg lista koji predviđa da će u fokusu ove predizborne kampanje ideološke podele biti manje izražene.

Da je politička scena Hrvatske slaže se bivši predsednik Ivo Josipović koji za to krivi HDZ i kaže da je ta stranka prvi put progovorila o tim temama – od Kevinih jama, lustracije, Drugog svetskog rata, revizije istorije.

„Međutim te se teme neće izgubiti, jer rasprave o prošlosti nisu samo rasprave o prošlosti. U raspravama o fašizmu i antifašizmu lome se neke bitne civilizacijske teme“, kazao je Josipović za regionalnu TV N1.

On ističe da se društvo mora suočiti s činjenicom da je bilo pogrešno služiti Hitleru i Mušoliniju, pogotovo zato što to u današnje vreme povlači i odnos prema manjinama i druge demokratskim vrednostima.

Priznaje da je bilo događaja i na pobedničkoj strani, ali društvo mora da apstrahuje ono što se događalo da bi zaključilo da je antifašizam jedna od najvećih vrednosti, kao što je, kako kaže, vredan i Domovinski rat.

Josipović smatra da u fokus kampanje treba vratiti privredne promene i mere za  otvaranje radnih mjsta, ali naglašava i da je rasprava o radnim mestima nemoguća bez rasprave o strukturnim reformama, regionalizaciji, pravosuđu i državnoj upravi, u kojoj je prevladao klijentelizam.

Mediji, po Josipoviću, podilaze trivijalizaciji političke scene, više pažnje posvećuju ko je kako sedeo i kakav je šešir imao, a premalo političara se izjašnjava  kako vide Hrvatsku i što će učiniti da se izađe iz krize.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar