Izbori u SAD podelili Srbe i Bošnjake u Sarajevu

Američki izbori podelili Srbe i Bošnjake u Sarajevu, pa su tako sa dve strane entitetske granice u dva dana održani skupovi podrške – u federalnom, većinski bošnjačkom Sarajevu, podržali su demokratskog kandidata Hilari Klinton, a u Istočnom Sarajevu, većinski srpskom, nekoliko penzionera je agitovalo za republikanca Donalda Trampa.

Foto: Wikipedia/Ex13

Foto: Wikipedia/Ex13

Zagrebački Večerni list u izdanju za BiH piše da je teško razumeti razloge američke “predizborne kampanje” u dva dela Sarajeva, posebno ako se oni stave u kontekst politike SAD-a prema ovoj državi.

Podseća se, naime, da su Klintonovi dvorci Dejtona, protiv kojeg su tada bili bosanski Srbi. Sada su, kako se navodi, njegovi najveći zagovornici jer im je doneo Republiku Srpsku.

S druge strane, Bošnjaci su puno lakše prihvatili mirovni sporazum, ali kada su shvatili da su njime izgubili Republiku (BiH), najradije bi ga rušili, odnosno uredili bi državu bez entiteta i županija.

Dok sarajevski Bošnjaci i Srbi podržavaju kandidate za američkog predsednika koji personificiraju suprotnu politiku od one koja im je od njih nametnuta, Hrvati su kao i obično po strani, piše Večernji.

List navodi da kampanja američkih izbora u BiH zapravo samo svedoči o dubokim podelama unutar zemlje. Retko šta zajednički podržavaju ili slave tri naroda u BiH, konstatuje list. Poput izbora za američkog predsednika, tako se BiH deli i kada su u pitanju odnosi prema drugim globalnim pitanjima.

Srbi, dodaje se, na Ruse i njihove saveznike gledaju prijateljski, Bošnjaci takav odnos imaju prema islamskim, a Hrvati prema zapadnim zemljama.

„Tako se različito gleda i na ratove, poput palestinsko-izraelskog sukoba ili krize u Ukrajini. Dakako, različit je odnos prema državama u regionu. Hrvatsku, Srbiju ili Tursku u BiH doživljavaju prijateljskim samo sunarodnici ili “braća po veri“, piše zagrebački večernjak.

Dugačak je popis onoga što BiH deli unutar nje same. Svaki narod ima svoj jezik, svoje pismo, simbole, svoje blagdane i praznike… Još veći je problem što imaju različite istorijske istine, percepcije sadašnjosti i vizije budućnosti. Tri nacionalna područja podeljena su (ne)vidljivim granicama.

Znali su to i Amerikanci kada su tri zaraćene strane pozvali u Dejton. Svojim autoritetom i silom naterali su ih u nesavršeni mir, navodi list.

Jedino oko čega se tri naroda u BiH slažu je da bez angažovanja SAD nema trajnog rešenja krize u BiH. Zato, navodi se, Bošnjacima i Srbima nije svejedno ko će biti budući predsednik SAD iako teško mogu raspoznati što im konkretno donosi ijedan od dva moguća ishoda izborne trke.

„Ni Hrvati to ne znaju, iako već odavno upozoravaju tvorce Dejtona kako su izigrani. Dejtonski, a posebno Vašingtonski sporazum, koji mu je prethodio, pretrpeo je drastične promene na njihovu štetu. Kako bi se narodi u BiH bar oko nečega počeli slagati, bilo bi potrebno vratiti duh Dejtona i slovo Vašingtona. Onda bi se u BiH i na domaćim i na stranim izborima navijalo za najbolje, a ne za “naše“ i “njihove“, piše Večernji list.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar