Kako žive Hrvati tri godine po ulasku u EU?

Tri godine nakon ulaska u EU, privredna realnost u Hrvatskoj daleko je od očekivanja koja su vladala pre nekoliko godina – poljoprivreda je najugroženiji deo privrede, a praznih rukava ostao je i građevinski sektor.

Foto: Korry_B/Pixabay.com

Foto: Korry_B/Pixabay.com

Kako piše portal „Poslovni dnevnik“, Hrvatska je po razvijenosti na začelju lestvice evropskih zemalja na 59 posto evropskog proseka, a lošije su samo Rumunija i Bugarska.

Međutim, i to bi se moglo uskoro preokrenuti jer po stopama rasta Hrvatska izrazito zaostaje (i) za tim jugoistočno evropskim susedima, a i sama Evropa našla se pod egzistencijalnim upitnikom nakon što su joj Britanci na referendumu rekli zbogom, a cenu “bregzita“ danas je nemoguće utvrditi.

Hrvatska nije iskoristila prednost početnog efekta pristupnja Uniji, značajno zaostaje za stopama iskorišćenja evropskih fondova, a nivo stranih ulaganja bio je tek 127 miliona evra, što je najniže od 1995., pokazala je analiza Hrvatske privredne komore (HGK) o poslednje tri godine članstva u EU, kao i anketa sprovedena među 200 malih i srednjih preduzeća.

Sredinom 2013. po razvijnosti Hrvatska je bila na 61 posto evropskog proseka, a danas je tri boda niže na lestvici. Po stopi nezaposlenosti Hrvatska je druga najlošija članica, a treća najlošija po stopi aktivnosti i zaposlenosti, pokazuje analiza.

Poljoprivreda je najugroženiji deo privrede jer je izložena velikom pritisku konkurencije, a niska kupovna moć domaćeg stanovništva okreće kupce prema proizvodima nižih cenovnih kategorija.

Negativan spoljnotrgovinski bilans u poljoprivredi narastao je za 230 miliona evra, rekao je pomoćnik direktora sektora za međunarodne odnose HGK Saša Bukovac.

Praznih rukava ostao je i građevinski sektor u kojem nije došlo do vidljivog i očekivanog napretka. Prepreka rastu je visoka cena rada, izostanak velikih investicija finansiranih iz evropskih fondova, fragmentiranost sektora kao i nedovoljna saradnja kod takmičenja na tenderima, kazao je Bukovac.

S druge strane, svetli primer je turizam koji beleži rast po svim pokazateljima. Od 2012. do 2015. dolasci stranih turista porasli su 22 odsto, noćenja stranih turista 15 odsto, a prihodi od turizma 16 odsto, na 7,9 milijardi evra.

Pozitivne trendove beleže i izvoznici, 33 odsto anketiranih počelo je da izvozi na tržište Unije nakon punopravnog članstva, 35 odsto ih je povećalo plasman proizvoda i usluga, 37 odsto njih ostvarilo je viši prihod od izvoza, a 16 odsto ih je našlo novog partnera za ulaganje. Čak 78 odsto ispitanih istaklo je da ima bolji pristup informacijama o EU fondovima.

Tri godine realno je prekratak rok da bi se osetio značajniji vetar u leđa privredi, smatra ekonomista Hipo banke Hrvoje Stojić.

On ističe da nije upitno je li Hrvatskoj, kao maloj otvorenoj ekonomiji, bolje na jedinstvenom tržištu EU nego van njega, ali i da zbog kaskanja za ostalim mogu da krive samo sebe.

„EU nudi niz alata za brži razvoj institucija i veću konkurentnost, pristuna je doza nadzora fiskalnom smislu, no pitanje je da li znate to iskoristiti. Naš problem uvek je kredibilnost“, kaže Stojić.

Slično razmišlja i većina preduzetnika. Pre tri i više godina unisono su podržavali ulazak u EU i imali velika očekivanja, a premda se taj investicioni i razvojni bum još uvek nije dogodio, prevladava i dalje stav kako je to bila ispravna odluka.

U nekim proizvodnim sektorima ni nakon uklanjanja barijera članstvom nije olakšan proboj na nova evropska tržišta zbog nedovoljne konkurentnosti.

„Naše tržište otvorilo se i druge su privrede to bolje iskoristile. To osetimo, dok s druge strane nisu ostvarena očekivanja kako će se smanjiti kamatne stope i trošak finansiranja približiti evropskom proseku ili primer Sloveniji“, ističe lider Zvečeva Marin Pucar, ne skrivajući gorčinu što oni pozitivni procesi u koje su se polagale nade ne idu tempom koji se priželjkivao.

Vlasnik zagrebačke Munje Ivan Miloloža razočaran je što hrvatska privreda nije uzela više od onoga što joj se otvaralo pre tri godine.

„Zadnji smo ušli, no niko pre nas nije propustio takvu priliku. Kao da smo zaspali“, kaže Mloloža, koji odgovornost za propust pre svega vidi u politici, koja stvara okvir za delovanje privredi, a koja se i u vreme krize i danas bavi sama sobom.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar