Karamarku bi moglo biti izglasano nepoverenje

Rok za izglasavanje nepoverenja prvom potpredsedniku hrvatske vlade Tomislavu Karamarku ističe 17. juna, a procene su da su sve manje šanse da njegova HDZ ostvari svoj plan u šest tačaka za opstanak aktuelne vladajuće koalicije, a jedna od njih je pridobiti neke od poslanika primamljivim ponudama.

Foto: Beta

Foto: Beta

Hrvatski mediji su ovih dana pisali da je, na primer, HDSSB-u Branimira Glavaša za podršku Karamarka nuđeno Ministarstvo poljoprivrede, ali je on negirao rekavsi da to ne dolazi u obzir i da njegova stranka ostaje u opoziciji.

Glavaš, bivši general koji je bio osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima 1991. godine kod Osijeka, rekao je da njegova stranka ni na koji način neće učestvovati u vladi.

„O tome imamo jasan stav koji ćemo izneti nakon što tokom vikenda na stranačkim telima formaliziramo odluku. Ne želimo da nas u medijskim spekulacijama svrstavaju u HDZ-ov ili u SDP-ov tabor. U svakom slučaju, na glasanje ćemo doći i nećemo biti uzdržani“, rekao je Glavaš za zagrebački Jutarnji list.

Ni HRID bivšeg Mostovca Drage Prgometa, s kojim je, navodno, bilo neformalnih kontakata, nije spremna na trgovinu.

Pozivajući se na svoja saznanja, ovaj zagrebački dnevnik saznaje da bi HRID danas trebalo da odluči o slučaju Karamarko. Dodaje se da, ako je suditi po njihovim dosadašnjim izjavama, moglo bi se zaključiti da će i oni biti za Karamarkov odlazak iz vlade. Sličnog su stava još neki zastupnici, a zanimljivim list smatra da većina ističe da im nije problem HDZ, nego šef te stranke.

„Ne radi se tu o napadu na HDZ. Postoji otpor prema Tomislavu Karamarku, no to ne znači da nismo spremni podržati koaliciju desnog centra. Teret je prvi potpredsednik“, rekao je neimenovani sagovornik Jutarnjeg.

Sve to, konstatuje list, navodi na zaključak da bi do 17. juna, kada je poslednji rok za glasanje u Saboru, Tomislavu Karamarku, ipak, moglo biti izglasano nepoverenje.

A kako bi se situacija odvijala nakon toga, s obzirom na to da se prvi put nalazimo u ovako složenoj situaciji, upućeni ističu da je teško predvideti razvoj događaja, ali i da bi, u formalno-pravnom smislu, premijer Tihomir Orešković mogao postupiti na tri načina – da ne preduzme ništa jer vlada može nastaviti i s jednim potpredsednikom, da predloži drugog kandidata na mesto prvog potpredsednika i, treće, da podnese ostavku.

Prve dve varijante teško su zamislive s obzirom na to da vlada ne ostaje bez jednog od ministara, nego bez predsednika najveće stranke koja je ujedno Oreškovića i dovela na premijersku poziciju.

Stoga bi, kažu upućeni, najlogičnije i najjednostavnije bilo da Orešković podnese ostavku. Od tada nastupa rok od 30 dana za formiranje nove vlade, a slede i konsultacije kod predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.

Dakle, izglasa li se nepoverenje prvom potpredsedniku vlade 17. juna. od narednog dana, pa do 18. jula teče rok za formiranje nove vlade.

Ne formira li se nova vlada, šef Sabora 18. jula odlazi kod predsednice i obaveštava je o tome, a ona potom odmah donosi odluku o raspuštanju Sabora i raspisivanju novih izbora koji se moraju održati u roku od 30 do 60 dana.

To znači da bi se novi izbori mogli održati 4. ili 11. septembra.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar