Nemačka aktivno traži radnike na Balkanu

Zapadni Balkan spada u glavne regione sa kojima komunicira Centar za posredovanje strane radne snage u Nemačkoj, navodi „Dojče vele“ (DW).

Navodi se da posle zapadnog Balkana sledi severna Afrika, ali da su Nemačkoj interesantne i neke udaljenije zemlje, kao na primer Meksiko.

DW opisuje Virtuelni centar za dobrodošlicu nemačke Centralne agencije za posredovanje stranih radnika i stručnjaka (ZAV) u Bonu kao klasičan kol-centar gde za stolovima, odvojeni paravanima, sede žene i muškarci, na glavama su im slušalice s mikrofonom, a pred njima računari. Na nemačkom i engleskom, po potrebi i rumunskom, albanskom i na drugim jezicima, tu se odvija telefonsko savetovanje.

„Srpkinja sam, školovana medicinska sestra. Govorim malo nemački, ali još nemam zvaničnu potvrdu“… „Ja sam Marokanac, radio bih kao vozač kamiona, da li se moja vozačka dozvola priznaje?“, neki su od 175.000 poziva iz najrazličitijih zemalja koji su ove godine zabeleženi u tom centru.

Navodi se da je pri tome telefonska centrala samo jedno od mesta gde je aktivan ZAV koji radi u sastavu nemačke Savezne agencije za rad. Putem elektronske pošte, stigla su 32.200 upita, a 4.000 ljudi kontaktiralo je Centar putem internet-portala, u vidu pisane konverzacije uživo.

DW navodi da Nemačka sada aktivno traži kvalifikovane radnike – u okviru Evropske unije, ali i van nje. Težišni region je zapadni Balkan, sledi severna Afrika, ali u fokusu su i neke udaljenije države poput Meksika.

„Posebno se traže inženjeri, na primer u mašinogradnji, ali i računarski stručnjaci“, kaže Karsten Klajn, predsedavajući uprave ZAV.

Osim toga, velika je i potražnja za negovateljima i medicinskim osobljem. „Postoje i zanimanja koja su deficitarna samo u pojedinim regionima Nemačke, kojima su potrebni, recimo, vozači ili organizatori špedicije“, navodi Klajn.

DW navodi da pored odgovarajuće kvalifikacije koja mora biti potkrepljena svedočanstvom, druga velika prepreka na putu ka zaposlenju u Nemačkoj jeste – jezik. Nivo znanja koji se traži zavisi od konkretnog zanimanja.

„U IT-branši znanje engleskog je odlučujuće, ali u oblasti nege, kao i u hotelijerstvu ili ugostiteljstvu, gde je važan direktan kontakt s mušterijama ili pacijentima, kandidati moraju da govore dovoljno dobro nemački da mogu da se dobro sporazumevaju“, objašnjava Klajn koji dodaje da strani radnici moraju da razumeju šta gost hoće i da budu u stanju da čitaju nemačke tekstove i pišu na nemačkom.

Klajn odbacuje prigovor da Nemačka svojim aktivnostima potpomaže „odliv mozgova“.

„Generalno za nas i druge evropske zemlje važi da ne dajemo prednost jednostranom putu, već dajemo ljudima mogućnost da se u Nemačkoj stručno orijentišu, da se dokvalifikuju, i onda se sa novim i dobrim iskustvima vrate na domaća tržišta“, tvrdi on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.