Nemci žele Balkan pod svojom kontrolom

Berlin nastoji da zemlje bivše Jugoslavije maksimalno stabilizuje, prikloni Evropskoj uniji i smanji uticaj Rusije u regionu

Prvi nemački kancelar Oto fon Bizmark, tvrde istoričari, smatrao je da Balkan „ne vredi zdravih kostiju jednog jedinog musketara iz Pomeranije”.

Ali to što mu Balkan isprva nije bio interesantan, nije značilo da nije morao da se njime bavi, jer je austrijsko-ruska borba oko premoći nad tim prostorima unosila razdor u Ligu tri cara – savez Nemačke, Rusije i Austrougarske – koji je Bizmark video kao ključnu polugu za tadašnji nemački interes da izoluje Napoleonovu Francusku.

Skoro vek i po kasnije, naslednica „gvozdenog pruskog kancelara” nastoji da ne prepusti slučaju i drugima to na koju će stranu Balkan, naročito države nastale raspadom Jugoslavije.

Kad su pre dve godine kancelarka Angela Merkel i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer sazvali konferenciju o zapadnom Balkanu u Berlinu, započeli su takozvani Berlinski proces, u kojem nastoje da podstiču zemlje nekadašnje SFRJ i Albaniju na saradnju koja će im pomoći na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Kako se može saznati od nemačkih diplomata u Berlinu, cilj Nemačke jeste da region maksimalno stabilizuje na putu ka EU, ali i da ujedno umanji uticaj Rusije. Međutim, poprilično je različito kako to čini u kojoj državi, kao i kako na te zemlje gleda nemačka javnost.

Slovenija može da zabrine Berlin samo ako su njene banke nelikvidne pa prete stabilnosti evrozone, dok se ne shvata tragično kad slovenački predsednik Borut Pahor ugosti ruskog predsednika Vladimira Putina, uprkos sankcijama koje je EU uvela Rusiji.

I Hrvatska tradicionalno ima „popust” u Berlinu. Ponašanje Zagreba u toku izbegličke krize, potom blokiranje Srbije u pregovorima o članstvu u EU, kao i užarena nacionalistička retorika u toku predizborne kampanje, nisu baš radovali Berlin. Ipak, javne kritike su izostale.

Nenad Radičević, Politika

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.