Nova crnogorska vlada pod oštrom lupom analitičara i javnosti

Nova crnogorska vlada, izabrana u ponedjeljak, stavljena je od samog početka pod oštru lupu političkih analitičara i javnosti, sa glavnim pitanjem- da li je, i u kojoj meri, to vlada kontinuiteta ili diskontinuiteta.

Činjenica da Vladu Crne Gore, nakon dužeg niza godina, ne vodi Milo Djukanović, najviše pojačava interesovanje za njen sastav i rad.

Analitičari s posebnim naglaskom navode da je nova vlada znatno podmladjena, da su od 16 ministara njih 12 prvi put na toj funkciji. Prema oceni nekih analitičara to ukazuje na opredelenje vlade i novog premijera Duška Markovića da se počne sa „razvlašćivanjem dosadašnjeg establišmenta“ , opterećenog, pre svega hipotekom da je veoma dugo na vlasti.

Kao dokaz diskontinuiteta u odnosu na dosadašnju praksu, analitičari navode i to što je prvo donesena uredba o organizaciji ministarstava, kojom su osnovana tri nova resora, a zatim, izabrani ministri.

Analitičari, reklo bi se, s posebnom pažnjom prate i govore i poteze novog premijera, tražeći sličnosti i razlike sa praksom i manirima višegodišnjeg predsednika vlade Djukanovića. Neki su primetili da je Marković „drugačije“ govorio u svom prvom nastupu u Skupštini, a da je „otvorio“ i neka nova pitanja, što se smatra pozitivnim. Sam Djukanović je nakon parlamentarnih izbora koji su održani 16. oktobra, vuše puta rekao da je potrebna nova vlada za nove izazove.

Marković od Djukanovića nije „nasledio“ administraciju njegovog kabineta. Imenovao je novog generalnog sekretara Vlade, kao i šefa svog kabineta. Novi je i glavni politički savetnik premijera, bivši novinar i ambasador iz „Milovog vremena“ Aleksandar Eraković. Djukanovićev glavni politički savetnik bio je iskusni političko-državni administrativac i bivši šef crnogorske diplomatije Milan Roćen koji je ranije najavio povlačenje sa političke scene.

Opozicija, sa 39 poslanika u Skupštini Crne Gore, bez čijih je glasova izabrana nova vlada, generalno Markovićevu vladu ne smatra legitimnom, ali u reakcijama pojedinih predstavnika nekih opozicionih sranaka ima i nekih pohvala. Tako se, na primer, ističe da je dobro što u novoj vladi nema trojice Djukanovićevih ministara- Branimira Gvozdenovića, Petra Ivanovića i Vujice Lazovića.

Markovićev poziv opoziciji da se vrati u parlament i ponuda da uđe i u Vladu, okarakterisani su kao „dokaz“ da je i i sam premijer svestan da je njegova vlada nelegitimna i da to pokušava navodno kompnezovati učešćem opozicije u vlasti.

Opozicioni predstavnici, sudeći po prvim reakcijama na izbor nove vlade, nemaju ujedančen odnos ni prema Vladi , ali ni jedinstvenu strategiju šta dalje. Predsednik opozicionog Demosa, Miodrag Lekić kaže da je „izvesno“ da nova vlada nije legitimna, ali i da jeste, to „ne može sakriti činjenicu da se država nalazi u fazi propadanja“. I samo formiranje vlade, prema oceni Lekića, „u polupraznom parlamentu, proteklo je u atmosferi državolikog trilera i tužnog skupa“. Lekić smatra da će u Crnoj Gori dalje vlast biti „nekontrilisana“. Navodno, igraće na kontrolu i srozavanje institucija.

Iako je Marković u svom skupštinskom ekspozeu izričito rekao da nova Vlada Crne Gore neće imati svoje medije, Lekić ocjenjuje da će vlast i dalje „investirati u medijsku poslugu sada već dominantno tabloidnih oblika“.

Lider opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), višegodišnji predsednik crnogorskog parlamenta, Ranko Krivokapić u prvoj reakciji nakon izbora nove Vlade, nije se konkretnije bavio njenim sastavom i najavljenim programom djelovanja. On kaže da će „gradjanska opozicija“, pri čemu ne precizira koje su to partije, uskoro predložiti inicijativu za „ponavljanje“ izbora, do čega bi, kako je Krivokapić najavio, trebalo da dođe u martu 2018. godine.

Prema rečima Krivokapića, od stava Demokratske partije socijalista prema toj inicijativi zavisiće i povratak opozicije u parlament. Krivokapić je najavio da će njegov SDP doći u parlament kada se bude odlučivalo o ulasku Crne Gore u NATO. On, takođe, smatra da ulični protesti opozicije, za šta se i dalje uporno zalaže Demokratski front, nisu rešenje za aktuelnu političku situaciju u Crnoj Gori.

Na pitanje da li je Markovićeva vlada „vlada kontinuiteta ili diskontinuiteta“, analitičar i politikološki metodolog Miloš Bešić je odgovorio ocenom da je nova vlada, kad je reč o njenom personalnom sastavu, vlada diskontiniuteta.

„S druge strane, ako analizirate tu ključnu raskrsnicu između vlasti i opozicije, nema sumnje da je sadašnja Vlada – vlada kontinuiteta u odnosu na strateške ciljeve i politiku Demokratske partije socijalistai prethodnih vlada koje je vodio Milo Djukanović”, ocenio je Bešić.

On u prilog svojoj oceni ističe to da je Marković visoki funkcioner DPS i prvi saradnik Djukanovića, što će, po njegovim rečima, većina javnosti doživeti kao dokaz da je i nova vlada vlada kontinuiteta.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.