Novo „makedonsko proleće”

Politička kriza u Makedoniji se opet razbuktala. Neposredan povod za najnovije nemire je odluka predsednika države Đorđa Ivanova da se obustave postupci protiv svih predstavnika vlasti i opozicije u aferi „Prisluškivanje“. Koreni protesta su, medjutim, neuporedovo ozbiljniji i zapravo su rezultat višegodišnjih „sudara” vlasti i opozicije. Kriza je veoma ozbiljna i, ukoliko opozicija bude, kao što je najavila, bojkotovala parlamentarne izbore zakazane za početak juna, biće još produbljena, što preti da Makedoniju gurne u totalni haos.

Foto: Beta

Foto: Beta

Gotovo godinu dana je proteklo otkako se dugogodišnja politička raspolućenost Makedonije izlila na ulice, pretvarajući figurativnu blokadu zemlje u fizički klinč pristalica i protivnika vlasti. Antivladine demonstracije i kontramitinzi, povređeni građani i policajci, uzajamne optužbe najvećih stranaka – sve to je prestalo tek nakon nekoliko meseci mučnih pregovora pod neskrivenim pritiscima stranih sila. Sporazum iz Pržina trebalo je da obezbedi demontiranje mehanizama kojima je premijer Nikola Gruevski, kako mu se stavlja na teret, kupovao i iznuđivao glasove, nameštao sudske procese, prisluškivao 20.000 ljudi i apsolutistički vladao državom. Nakon toga bi Makedonci na biralištima, pod uslovima poštenim prema svim partijama, izabrali onu za koju žele da im upravlja u naredne četiri godine.

Danas, građani su opet preplavili ulicama, povređeni na demonstracijama preneseni su u bolničke krevete, političari se prepiru na sav glas, stranci pritiskaju, dok su izbori, koji je trebalo da zemlju napokon izvedu iz krize, zakazani ali glavna opoziciona partija odbija da na njih izađe jer, kako tvrdi, mehanizmi kojima Gruevski onemogućava slobodno izjašnjavanje Makedonaca nisu poništeni.

Ni period tokom kojeg je prelazna vlada, u kojoj je sedela i opozicija, trebalo da prečisti biračke spiskove i preduzme razne mere ne bi li pripremila poštene izbore nije proticao glatko. Opozicija je već neko vreme upozoravala da će 5. jun, datum utanačen nakon prvobitno određenog 24. aprila, biti preran za izbore jer kadrovi Gruevskog blokiraju nužne promene. Dva i po meseca pred izbore tek je ustanovljeno da je na glasačkom spisku sporna čak šestina imena, njih 310.000. Specijalnom tužilaštvu, formiranom da bi utvrdilo istinu oko masovnog prisluškivanja i drugih afera, jedva je omogućeno da angažuje sve nužne kadrove i počne s radom.

Konačnu eskalaciju i negodovanje, makar prividno, svih strana izazvala je odluka predsednika Đorđa Ivanova da abolira sve političare, i u vlasti i u opoziciji, protiv kojih su pokrenuti krivični postupci. Ni to nakaradno solomonsko rešenje za afere koje su u suštini makedonske krize nije bilo neočekivano, jer ustavni sud je nedavno dao Ivanovu mogućnost da to učini. Ali, u atmosferi tek prigušene napetosti, u kojoj su obe strane, bez obzira na primirje, nastavile da povremeno „pripucavaju” dok su se odsudni izbori bližili, kao da se za ponovno otvaranje rata samo čekao povod, koji je servirao Ivanov.

Sada stranim silama preostaje da privole Gruevskog na još jedno odlaganje izbora ili da ga, po svemu sudeći, puste da pobedi, što im ne bi bilo milo. Utoliko im je Ivanov možda i učinio uslugu, pod uslovom da su tačni navodi da istraživanja javnog mnjenja pokazuju kako Gruevski i dalje ima prednost. Predsednik je, premda pripada vladajućoj stranci, dao opoziciji savršen izgovor za nemire i pomeranje izbora.

I premijerova stranka Ivanovu, koliko god mu sada prigovarala, takođe može biti zahvalna jer je gomilu njenih najvažnijih ljudi spasio optužnica koje su ih mogle odvesti na dugotrajnu robiju. I vođi opozicije, Zoranu Zaevu, možda je potajno laknulo i stoga što je on takođe aboliran za navodnu korupciju i šurovanje sa stranim špijunima: neka su optužnice, kako tvrdi, nameštaljka Gruevskog, ali s makedonskim sudovima, još uz neizvestan ishod izbora, nikad se ne zna. Sve u svemu, skandal koji je priredio Ivanov na neki bizaran način odgovara svima osim Makedoncima, koji su se vratili tamo gde su bili i pre godinu dana, u najgoru krizu.

Makedonija podseća na Tursku: nekadašnji miljenik Zapada u trusnom regionu – u vreme kada je Gruevski, tada još klasičan „štreber” tranzicionog udžbenika, transformisao nacionalističku stranku u evrofilnu snagu, deregulisao privredu i prodavao državna preduzeća strancima – zapela je u evrointegracijama zbog spoljnih problema i nedovršenog preobražaja iznutra. Sve veća autoritarnost Gruevskog, uz privredno posrtanje, samo je udaljavala državu od Brisela, da bi tek onda premijer odjednom otkrio svoju ljubav prema Rusiji – ona se, istina, još nije prekinula kao idila između Erdogana i Putina.

Poneki veruju da je Makedonija postala bojište na kojem se Zapad i Moskva bore za uticaj na Balkanu. Nejasna je i uloga albanskog faktora. Jasno je da nisu svi odustali od Velike Albanije, ali je nakon prošlogodišnjeg upada grupe naoružanih Albanaca, s kojima se policija obračunala u Kumanovu, ostalo mnogo nedoumica. Neskloni Gruevskom su verovali da je on doveo ili makar pustio tu grupu na makedonsku teritoriju kako bi skrenuo pažnju sa afera. Te pretpostavke su samo potpirene tvrdnjom srpske Vojnobezbednosne agencije da je unapred upozorila makedonske kolege na opasnost, ali da oni nisu reagovali, kao i izjavom Ivanova da je takva informacija bila prosleđena i sa Zapada.

(V. Vukasović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar