Oluja nije samo progon, to je proces koji traje i danas
Vojno-policijska operacija „Oluja“ nije bila samo akcija progona Srba iz Hrvatske, već politički proces koji i dalje traje, rečeno je danas na tribini Foruma ZFD i nedeljnika „Vreme“ povodom 20. godišnjice te akcije hrvatskih snaga.
„Problem Srba u Hrvatskoj nije samo što smo izgnani, problem je produžavanje ‘Oluje’ drugim sredstvima. Hrvatska danas ne poštuje zakone koje je donela“, izjavio je jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević.
On je ocenio da se prava srpske manjine u Hrvatskoj ne poštuju, uporedivši stanje njihovih ljudskih prava sa statusom Hrvata u samoproglašenoj Republici Srpskoj Krajini za vreme sukoba.
Bivši savetnik predsednika Hrvatske Ive Josipovića, politikolog Dejan Jović, ocenio je da obeležavanjem godišnjice „Oluje“ Hrvatska šalje poruku da je želela reintegraciju svoje teritorije, ali bez ljudi koji na njoj žive.
„Činjenica da Srbija sad ima dan sećanja i da je jedan broj zemalja odbio doći na paradu u Zagrebu unelo je element kontroverznosti u priču o ‘Oluji’, i samo po sebi to je vrlo dobro“, rekao je Jović, koji je smenjen sa savetničke pozicije zbog autorskog teksta u kom je tvrdio da je referendum o nezavisnosti Hrvatske sproveden „u neslobodnim okolnostima“.
Prema njegovim rečima, na hrvatskoj televiziji dugo se nije moglo čuti da postoji bilo kakva ozbiljna
kontroverza oko te operacije.
Osnivačica Centra za suočavanje sa prošlošću „Documenta“ Vesna Teršelić podsetila je da je, prema podacima hrvatskog Helsinškog komiteta, tokom i nakon operacije „Oluja“ ubijeno 677 civila, između 200 i 210 hrvatskih boraca i oko 600 pripadnika vojnih jedinica RSK.
Istovremeno, ni jedna bivša jugoslovenska zemlja nije adekvatno priznala prava civilnih žrtava rata i odgovorila na njihove potrebe, od trenutka kada su zločini počinjeni do danas.
„U našim zemljama smo jako loši u okončavanju ratova“, kazala je ona, uz ocenu da je sukob u Hrvatskoj bio složeniji od građanskog rata, jer zločini u Vukovaru i Dubrovniku pokazuju da je istovremeno imao i dimenziju agresije.
Gradonačelnik Vukovara uoči „Oluje“ Drago Kovačević ocenio je da se radilo o „dogovorenom ratu“, u kom su elite Srbije i Hrvatske sarađivale u „etničkom inženjeringu“ koji je vrhunac dostigao na području Krajine.
On je podsetio na govor Franje Tuđmana 1997. godine, u kom je hrvatski predsednik kao najveći uspeh svoje politike naveo svođenje srpske manjine na tri do četiri odsto stanovništva.
„Nema doslovnijeg priznanja o karakteru tog rata“, zaključio je Kovačević.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.