„Ovde nama nema budućnosti“

Svaki dan sa zagrebačke autobuske stanice desetak autobusa za Nemačku, a svi su redom puni. Mladi, stari, oni srednjih godina, zapravo uopšte se više ne gleda na godine jer svi odlaze. Ne samo mladi koji su tek završili školu ili fakultet. Odlaze i oni koji su u Hrvatskoj već 15 do 20 godina radili, piše portal Index.

Foto: Beta

Foto: Beta

Tako smo zatekli nekoliko porodica, iz kojih majka odlazi, a deca ostaju u Hrvatskoj s očevima. Majke suznih očiju, kojima rastanak s decom itekako teško pada, nisu bile raspoložene za izjave, a kasnije smo saznali kako su one te koje prvo odlaze da rade i izvide situaciju kako bi potom povele i celu porodicu.

Bilo je i onih koji već godinama žive i rade napolju. Jedna od njih je 30-godišnja Arijana iz Kutine. Njena je priča itekako interesantna. Ona živi u Hong Kongu, njen brat u Holandiji, a sestra koju je došla ispratiti, poslednjih 6 godina živi u Francuskoj. Roditelji im i dalje žive u Kutini.

„Roditeljima je teško jer svi živimo u inostranstvu, ali nastojimo da je za svaki praznik neko od nas u Hrvatskoj. S godinama su se već navikli, razumeju nas i znaju da tamo imamo više mogućnosti i bolju priliku za uspeh“, započela je priču Arijana koja ove godine iz Hong Konga, gde živi poslednje 2,5 godine planira da se vrati u Evropu. Najverovatnije će to biti Češka, gde će njen suprug poreklom Britanac dobiti premeštaj s kompanijom za koju radi.

Zbog porodice s kojom je itekako bliska i povezana, ona i suprug se žele vratiti u Evropu kako bi svi skupa bili bliže. Iako će i dalje živeti svako na svom kraju Evrope, barem će kaže, svi biti na istom kontinentu.

„Iako sad živimo u Hong Kongu i dalje nastojimo što češće dolaziti u Hrvatsku. Sad smo svi bili zajedno i došli smo ispratiti sestru koja se vraća u Francusku gde radi poslednjih 6 godina. Poslednji od nas Hrvatsku je napustio moj brat pre dve godine kad je otišao u Holandiju raditi na građevini. U Hrvatskoj nije mogao naći posao. Neko vreme je radio kao sezonac na moru, ali ostatak godine nije imao posao. Sad je u Holandiji gde radi već dve godine“, završila je priču Arijana koja dodaje kako je u inostranstvu puno lakše napredovati nego u Hrvatskoj. Smatra kako se i u Hrvatskoj može uspeti, ali za to je dodala je, potrebno puno više truda, pozitive i psihičkog rada, nego što je potrebno tamo.

A dok je čekao bus za Minhen, porazgovarali smo i s 33-godišnjim Varaždincem Mariom. On je „sveže“ zaposlen u Nemačkoj gde je otišao pre 2,5 meseca i radi u jednoj fabrici autodelova i izuzetno je zadovoljan.

„Dobro mi je, firma mi plaća smeštaj i put, a ja plaćam samo hranu. Uz to za upola manje rada zaradim dva puta više nego što sam u Hrvatskoj. Kompanija mi je udaljena svega 1,5 kilometar od mesta gde stanujem i začas sam tamo biciklom tako da nemam nekih troškova. S druge strane u Hrvatskoj sam radio osam godina na moru na građevini i to je bilo loše. U inostranstvu je sve uređeno, plaća se uredno staž, penzijsko i sve što treba. Nije kao u Hrvatskoj da te ne prijave. Uostalom i svi moji prijatelji su otišli negde u inostranstvo raditi pa bi preporučio svima da odu van jer je u Hrvatskoj sranje“, kazao je Mario.

S nama je porazgovarala i Zagrepčanka Ivana. Ona je s dve kćeri od kojih jedna ide u 2., a druga u 7. razred osnovne škole, čekala polazak autobusa za Minhen gde žive poslednjih pet meseci, a suprug joj onde radi već godinu i po.

„Prvo je suprug otišao da radi i sve izvidi, a pre pet meseci smo se i mi preselile. Sad smo bile u Hrvatskoj na godišnjem odmoru i zvali su me iz Nemačke da mi ponude posao medicinske sestre u staračkom domu“, započela je priču Ivana koja je i u Zagrebu radila kao medicinska sestra.

Odlukom o preseljenju u Nemačku itekako je zadovoljna, a i devojčice su joj se, kaže, odlično uklopile u sredinu i brzo naučile jezik. Kao najveći problem pri preseljenju u Nemačku, navodi pronalazak stana.

„Premalo je stanova, a puno je ljudi pa stanodavci postavljaju određene uslove koji se moraju zadovoljiti. Gledaju kakav imate ugovor na poslu, je li posao za stalno pa imate li decu. Uglavnom, mi smo jako zadovoljni tamo. Glavni cilj preseljenja bile su nam finansije. Velika je prednost što u Nemačkoj možeš raditi koliko želiš. Tamo možeš raditi na primer 50, 60, 70 odsto radnog vremena. I naravno puno radno vreme. Isto tako je dobro što možeš raditi i dodatni posao koji je uz glavni posao, neoporeziv. Takođe za glavni posao imaš pravo na plaćeni godišnji. Kako god jako smo zadovoljni, imamo puno više mogućnosti za bolju zaradu i napredak“, zaključila je Ivana.

I dok u Hrvatskoj trenutno pljušte predizborna obećanja političara koji po običaju obećavaju brda i doline, građani sve više pakuju kofere i odlaze u potragu za boljom budućnošću preko granice.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar