Puhovski: Teško prognozirati rezultate izbora, HDZ u prednosti

Foto: Beta

Politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski izjavio je za agenciju Beta da je jako teško prognozirati rezultate nedeljnih izbora u Hrvatskoj, ali da će sastavljanje buduće vlade sasvim sigurno zavisiti od malih stranaka koje će ući u parlament.

„Jako je teško prognozirati rezultate, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je u prednosti u odnosu na levu koaliciju, ali bez mogućnosti da samostalno, u koaliciji u kojoj izlazi na izbore, formira vladu“, izjavio je Puhovski.

On smatra da Hrvatsku čeka buran postizborni period u kojem će najveće stranke – opozicioni HDZ i vladajuća koalicija levog centra na čelu sa Socijaldemokratskom partijom (SDP), pregovarati s malim koje će preći cenzus od pet odsto, a sve su opcije otvorene, pa i ona o ponavljanju izbora ili formiranje manjinske vlade za šta veću prednost daje HDZ.

Prema njegovim rečima, siguran ulazak u parlament, uz koalicije okupljene oko HDZ i SDP, imaju Istarski demokratski sabor (IDS), koji je deo aktuelne vlade i stranka ratnog osuđenika Branimira Glavaša, Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje (HDSSB), koja je i dosad bila zastupljena u Saboru. U parlament, smatra, ulazi i regionalna stranka Most, koju vodi gradonačelnik Metkovića Božo Petrov. Ta stranka postoji tek dve godine.

Neizvesno je koje će još stranke tzv. „trećeg puta“ uspeti da pređu cenzus od pet odsto. Puhovski kaže da se čak četiri stranke kreću „od nula do pet“, odnosno mogu da ostanu ispod cenzusa ili da osvoje i do pet mandata.

To su stranka zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića, koalicija nekoliko bivših visokih hrvatskih funkcionera na čelu s bivšim predsednikom Ivom Josipovićem i ministrom privede Radimirom Čačiće, Orah bivše SDP-ovke Mirele Holi (Holy) i Živi zid, čiji je kandidat Ivan Vilibor Sinčić na poslednjim predsedničkim izborima osvojio čak 16,5 odsto glasova.

Reč je uglavnom o strankama levice ili centra, s izuzetkom Živog zida koji se smatra pokretnom čiji je temelj aktivizam.

U Hrvatskoj je u ponoć počinje izborna tišina pred nedeljne izbore koji su u javnosti ocenjeni kao nenizvesniji dosad.

Na izborima se bira 151 poslanik u Saboru na mandat od četiri godine. Po 14 poslanika bira se u deset izbornih jedinica, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici. Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih najmanje tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici ili po mestu prebivališta u nekoj od deset izbornih jedinica za opšte liste.

Za ulazak u parlament boriće se 166 lista na kojima je više od 2.300 kandidata.

Novina na ovim izborima je preferencijalno glasanje, što znači da će osim liste birači moći da zaokruže i svog kandidata s liste za koju su glasali. Kandidat koji osvoji više od deset odsto glasova birača ima prednost za ulazak u parlament bez obzira na to koji je na listi.

Pravo glasa ima oko 3, 8 miliona birača koji će glasati na oko 7.000 biračkih mesta u zemlji i inostranstvu, najviše u BiH.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar