RTCG: NATO širenje „babaroga“ za Ruse

NATO-ova pozivnica Crnoj Gori da postane 29. članica Alijanse ima značaj koji daleko premašuje tu balkansku zemlju veličine Konektikata, navodi se u analizi Mišela Halcela profesora u Centru za transatlantske odnose na Džons Hopkins Univerzitetu.

Američki portal Hafington post prenosi da uprkos trenutnoj krizi u Evropi i ruskom protivljenju, članovi Alijanse su se čvrsto držali suštine Severnoatlantskog ugovora iz 1949. koji se odnosi na proširenje NATO-a, na taj način signalizirajući ostalim potencijalnim kandidatima, poput Švedske i Finske, da vrata ostaju otvorena i za njih.

Drugo, agresivne reakcije Moskve su pokazale kontraproduktivnu nespretnost, koja karakteriše rusku politiku prema Evropi, kojom upravlja Vladimir Putin.

Vođe NATO država, posebno predsednik Francuske Fransoa Oland nakon masakra u Parizu, nisu podlegle iskušenju da „nagrade“ Rusiju za njihovu kooperaciju protiv Islamske države tako što bi uložile veto na slanje pozivnice Crnoj Gori za NATO.

Oland i ostali su prepoznali da Moskva deluje iz sopstvenih interesa, jer njihovom Severnom Kavkazu prete džihadisti koji se vračaju s ratišta, baš kao i zemljama Zapada.

Mala Crna Gora ima ponosnu vojnu tradiciju, s obzirom da se u više navrata borila s Otomanskim carstvim, zatim Austro-Ugarskom u Prvom svetskom ratu i nacističkom Nemačkom u Drugom.

Ipak, njene oružane snage od 2.000 ljudi se teško mogu okarakterisati kao pretnja Rusiji, čije se granice nalaze stotinama milja daleko, a između se nalaze još tri države. Najbliže rusko vlasništvo je niz vila za odmore, koje su bogati Rusi izgradili na crnogorskoj obali.

Oni bi bili sigurni u NATO Crnoj Gori, kao i u stanovima ruskih oligarha u Londonu.

Ipak, razumljivo je što je Rusija uvređena pozivanjem te male zemlje u NATO. Većinski slovenska i pravoslavna, Crna Gora ima istoriju bliskih odnosa s Rusijom, uključujući i dve ćerke Kralja Nikole koje su bile udate za članove carske porodice Romanov u posljednjim danjima carstva. Ali, to je bilo tada, ovo je sadašnjost. Pre dve godine, kada je videla da se Crna Gora približava NATO-u, Moskva je tražila dozvolu da sagradi bazu u luci Bar, što je premijer Milo Đukanović glatko odbio.

U periodu pred dobijanje pozivnice, Moskva se koristila potkupljivanjem, podsticala buntovne demonstracije u Crnoj Gori i upozoravala da bi ulazak u NATO predstavljao provokaciju.

Putinov portparol je, kao reakciju na dobijanje pozivnice, kazao da će biti „povratnih reakcija“. Očekujte još demonstracija i druge prljave trikove.

Putin zna da NATO, defanzivni savez, nikada nije imao ofanzivni plan, ponajmanje protiv Rusije. Ipak, uvećanje NATO-a je postalo „babaroga“ u Kremlju, dok se Putin trudi da zadrži svoj autoritarni režim uprkos sankcijama koje su usledile nakon pripajanja Krima i pada cene nafte.

Pošto nije u mogućnosti da zadrži propadanje životnog standarda u Rusiji, Putin je postao agresivniji u spoljnoj politici, kako bi skrenuo pažnju stanovništva šireći strah od agresora sa strane.

Protivljenjem širenja NATO-a, Rusija očigledno krši međunarodnu dekleraciju koju je potpisala pre pet godina. U decembru 2010., na poslednjem samitu OSCE-a u Kazahstanu, sve članice su potpisale Komemorativnu dekleraciju, koja sadrži sledeću rečenicu: Mi potvrđujemo urođeno pravo svake države učesnice da je slobodna da izabere ili promeni svoje bezbednosne sporazume, uključujući i dogovore o savezništvu.

Što se tiče odnosa s Evropom, Putin je svoj diplomatski „alat“ smanjio na jednu reč: zastrašivanje. Ranije ove godine Rusija je pretila Danskoj nuklearnim raketama ako se pridruži anti-raketnom štitu NATO-a. Provokativne akcije su se sastojale i u slanju borbenih aviona da prate komercijalne letove, simuliranje napada na dansko ostrvo Bornholb, ispaljivanje mamaca na avione švedskog ratnog vazduhoplovstva i ulasku podmornica u švedske i finske teritorijalne vode.

Šta više, Moskva je povećala učestalost i veličine vojnih vježbi, čuvajući ih kao tajnu sve do trenutka do kada ne bi trebale da počnu – taktika korišćena tokom zauzimanja Krima u martu 2014. Jedna takva vježba u 2015. je obuhvatila područje od Arktika do Crnog mora, a u njoj je učestvovalo 80.000 vojnika, Sjeverna flota, stotine tenkova i vazduhoplova.

Pod vođstvom SAD, NATO je odgovorio uspostavljanjem savezničkih trupa koje funkcioniši po principu rotacije u Poljskoj i Baltičkim državama, povećanjem učestalosti vježbi i jačanjem Snaga za odgovor (NRF).

Očigledno bi bilo bolje za mir u Evropu, posebno za ruske građane koji dugo pate, kada bi Putin ukinuo represiju u svojoj zemlji, kao i ratnu-histeriju i počeo da sarađuje s Zapadom oko zajedničkih prijetnji. Do tada, ratoborno ponašanje Rusije pruža jasne razloge za proširenje NATO-a, što je prikazano i slanjem pozivnice Crnoj Gori.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.