Sarajevo ravnodušno na pokušaj ubistva Vučića

Vlasti Bosne i Hercegovine ni posle tri dana od divljačkog napada na premijera Srbijeu Potočarima nisu otkrile počinioce, a nisu čak ni postigle saglasnost oko toga ko uopšte treba da pronađe odgovorne i ko je bio nadležan da obezbedi 20-godišnjicu stradanja u Srebrenici. Javnosti nije saopšten čak ni identitet muškarca sa kamenicom u ruci i akreditacijom oko vrata koga policija obuzdava na snimcima koje su prikazale sve televizije. Upućeni u ovdašnje prilike primećuju da je policija bila mnogo brža kada je u februaru prošle godine uhapsila tridesetak učesnika uličnih protesta zbog loših ekonomskih i socijalnih prilika.

Član Predsedništva BiH koji je uoči komemoracije javno garantovao bezbednost srpskom premijeru, Bakir Izetbegović, na dan napada u izjavi za jednu regionalnu televiziju pohvalio je bezbednosne službe BiH zbog „dobro odrađenog posla” u pripremi komemoracije. Dan kasnije se energično branio od medijskih optužbi da su napad organizovale osobe bliske njemu i Stranci demokratske akcije, čiji je predsednik, tvrdeći da je „posramljen” onim što se desilo Vučiću. U istom dahu se, međutim, požalio novinarima kako mu se Vučić ne javlja na telefon, što je shvatio kao neku vrstu durenja srpskog premijera za koju on ne snosi odgovornost. Bio je Izetbegović prošlog meseca i ljut, kada je zbog hapšenja Nasera Orića po poternici Srbije tražio od predsednika Srbije Tomislava Nikolića da odloži planiranu posetu Sarajevu.

Na Izetbegovićevu odgovornost ovde u Sarajevu ukazuje tabloid „Dnevni avaz”, koji podseća na njegovu javno datu garanciju bezbednosti za Vučića. List piše i da je firma za obezbeđenje u vlasništvu Izetbegovićevog savetnika bila zadužena za održavanje reda u Srebrenici, sa 150 angažovanih redara i pita da li je jedan od njih i muškarac sa akreditacijom oko vrata koji je, prema objavljenim snimcima, učestvovao u kamenovanju srpskog premijera. Kritičnost ovog lista prema Izetbegoviću postaje jasnija kada se ima u vidu da je njegov vlasnik opozicioni lider Fahrudin Radončić.

I drugi sarajevski dnevnik „Oslobođenje” postavlja pitanje odgovornosti Bakira Izetbegovića. Glavna urednica lista Vildana Selimbegović pita zašto se niko nije setio da Vučića, kako navodi, jedinu osobu čiji je dolazak tog dana u Potočare nosio bezbednosni rizik, do mesta za polaganje cveća doprati Izetbegović ili premijer Zvizdić. „Ne tvrdim da je Izetbegović autoritet koji bi mogao sprečiti napad na Vučića, ali barem bismo svi videli da to želi”, piše u komentaru, u kojem se najveće zasluge za sprečavanje većeg zla pripisuju reisu Huseinu Kavazoviću. Za vreme kamenovanja Vučića, taj vrhovni verski poglavar muslimana u BiH pozvao je okupljene da budu „dostojanstveni u bolu i ne dozvole onima koji su taj bol prouzrokovali da budu iznad našeg dostojanstva”, ali i zatražio da prisutni od njega okrenu glavu, kao od nekoga ko je u Potočare došao iz maltene sumnjivih razloga.

Stiče se utisak da u Sarajevu istragu o ugrožavanju života premijera susedne države ne smatraju posebno hitnom. Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić uzrok incidenta našao je u lošoj koordinaciji između policijskih agencija. Prema njegovim rečima, u bezbednosnim pripremama skupa učestvovali su štabovi Direkcije za koordinaciju policijskih tela i MUP-a Republike Srpske, ali su propusti nastali zbog njihove loše saradnje. On pita i zašto nisu bile u pripravnosti specijalne jedinice Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Iz te agencije odgovaraju mu da je organizacija javnih skupova u nadležnosti entitetskih policija i Direkcije za koordinaciju, a da je SIPA zadužena samo za prikupljanje obaveštajnih podataka i za njihovu dostavu nadležnima.

S druge strane, Mirsad Vilić, direktor Direkcije za koordinaciju, koju inače bije glas da nema gotovo nikakva ovlašćenja, svalio je krivicu na Vučićevo obezbeđenje, navodeći da je već posle prvih zvižduka trebalo da ga povedu nazad, a ne da idu u pravcu u kojem su krenuli.

Ministar policije RS Dragan Lukač tvrdi da MUP RS nije napravio nijedan pogrešan korak za razliku, kako ističe, od onih koji su dozvolili da u Memorijalni centar bude unet transparent „Za jednog Srbina ubićemo sto muslimana”, jer je taj natpis bio poziv na linč. On je ocenio da su veću nesreću sprečili pripadnici policije RS u civilu koji su bili prisutni u Potočarima.

Ispostavilo se da je ambasadi Srbije u Sarajevu od ovdašnjih vlasti pre napada dostavljen dokument o tome kako premijer u Srebrenicinije ugrožen, što je „Dnevnom avazu” potvrdio ambasador Stanimir Vukićević, mada je u isto vreme ministar policije Srbije Nebojša Stefanović upozoravao na opasnost, a i laicimaje bilo jasno da su hapšenje Nasera Orića i deklaracija o Srebrenici podigli političke tenzije između dveju država. Niko se nije potrudio da makar naknadno pruži bilo kakvo objašnjenje osnovanosti takve bezbednosne procene. Izostaju i reakcije intelektualaca na skandal u Potočarima, a nema ni posebnih emisija koje bi se bavile lancem propusta što su doveli do fizičkog napada na premijera Srbije.

Posle cinizma reisa Kavazovića, koji se masi u Potočarima obratio tek nakon što je Aleksandar Vučić morao biti evakuisan sa lica mesta, usledio je još neprijatniji ton iz Rijaseta Islamske zajednice BiH. Ovo telo pozvalo je Vučića i druge srpske zvaničnike da ponovo dođu u Srebrenicu, ali ne praznih ruku nego sa „vencem priznanja genocida”.

Ovo saopštenje samo još više doprinosi neprijatnom utisku o ravnodušnosti prestonice koja je prvo pozvala premijera susedne države da poseti Srebrenicu i tako dokaže da je došlo vreme za pomirenje u regionu, a onda mu uskratila dobrodošlicu i lošom organizacijom posete ugrozila bezbednost.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.