Skupština Grčke u ponoć o novim merama stezanja kaiša
Grčka se priprema za jošp jedne najnovije mere štednje u sve dužem nizu zahteva kreditora što je njhov uslov za isplatu naredne tranše kredita Grčkoj pre sastanka Evrogrupe u utorak.
Više od 8.500 ljudi – saopštila je policija, protestovalo je u nedelju u Atini pred Skupštinom Grčke, a sav javni prevoz u petomilionskom glavnom gradu je bio blokiran tokom vikenda zbog očekivanog izglasavanja novih, krajnje nepopularnih mera.
„Svi će biti pogodjeni bujicom novih mera“, osudio u Skupštini Kirijakos Micotakis, lider Nove demokratije, stranke opozicione desnice.
Osim ako ne bude velikog iznenadjenja, Skupština Grčke će u glasaju predvidjenom za noćas posle ponoći, odobriti zakon koji predvidja mehanizam automatske korekcije u slučaju budžetskog deficita, dodatne mere za ubrzavanje privatizacije, kao i povećanje indirektnih poreza.
Tekst nkvog propisa od čak 7.000 stranica je već usvojen u petak u nadlenom skupštinskom odboru samo glasovima vladine većine koju čine levičarska SIRIZA premijera Aleksisa Ciprasa i mala nacionalistička stranka Anel.
Grčka vlada se nada da će donošenje tih mera štednje omogućiti nastavak plana pomoći odobrenog prošlog leta, ali blokiranog već nekoliko meseci.
Atina očekuje da njeni poverioci u utorak odobre isplatu kreditne tranše od 5,4 milijarde evra i da olakšaju teret ogromnog duga Grčke koji predstavlja 180 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda.
Ministri finansija evrozone sastali su se 9. maja što je otvorilo put u tom pravcu. U četvrtak je MMF povećao pritisak na Evropljane pozivajući ih da daju Grčkoj „dugačak“ period kreditnog počeka – mirovanja otplate.
Ali, Nemačka se ukopala, odbijajući da olakšanje duga počne pre 2018. godine, kada istekne sadašnji program pomoći, i da počne bar godinu dana pošto se u Nemačkoj održe opšti izbori 2017. godine.
Da bi se zaista upalilo zeleno svetlo što je omogućeno 9. maja, i da bi se ispeglale razlike izmedju MMF-a i evrozone, Grčka je morala da preduzme dodatne mere za slučaj da odstupi od ciljanog primarnog suficita (ne računajući servisiranje duga) od 3,5 odsto 2018. godine.
Realizacija tog „automatskog mehanizma budžetske korekcije“, na grčkom nazvanog „Koftis“ (klešta za sečenje), predvidjena je jednim amandmanom na predlog zakona.
Taj mehanizam biće na snazi do 2018. godine ukoliko se budžetsko odstupanje utvrdi u proleće i ako Ministarstvo finansija ne preuzme inicijativu za postizanje ciljanog smanjenja, ali poštedeće se socijalna davanja, saopštilo je Ministarstvo.
Predlog zakona takodje uspostavlja nezavisni organ javnih prihoda radi suzbijanja poreske prevare i utaje, PDV na raznu robu raste na 24 odsto, od 2018. godine uvodi se „boravišna taksa“ u hotelskoj industriji, i uspostavljaju se nova sredstva privatizacije da bi se ubrzala prodaja državne imovine i povećala njihova eksploatacija.
Nov fond, pod nazivom Društvo za javno vlasništvo, zahtevao je Berlin tokom oštrog spora pred novi sporazum zaključen jula prošle godine izmedju Atine i njenih kreditora – EU i MMF-a, čime su tada izbegnuti bankrot Grčke i njeno ispadanje iz zone evra.
Uprkos rastućem socijalnom nezadovoljstvu i upozorenjima mnogih ekonomista na recesivni efekat tih mera, Vlada je 9. maja već obezbedila da njena 153 od 300 poslanika u Parlamentu, takodje na zahtev kreditora, izglasaju dve bolne reforme penzija i poreza na dohodak.
Grčka štampa je danas veoma kritična zbog nepostojanja garancija Evropljana da će u zamenu za nove mere štednje doći do olakšanja grčkog duga.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.